Digitalne veštine potrebne svima

Digitalni stručnjaci prezentovali su po jednu digitalnu veštinu na online događaju „Znaš kako“ i time pokazali u kom pravcu mladi mogu besplatno dodatno da se edukuju, saopštila je Inicijativa „Digitalna Srbija“.  

Nakon ukrštanja različitih podataka zaključeno je da više od 80 odsto domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu.

Ali, da više od 51 odsto populacije starije od 15 godina nema nijednu od osnovnih veština u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija: slanje i prijem mejla, internet pretraga, obrada teksta, Inicijativa „Digitalna Srbija” i UNICEF u Srbiji okupili su osam predstavnika iz kompanija u Srbiji koji su sinoć pokazali kako mladi mogu da usavršavaju svoje digitalne veštine i postanu pripremljeniji za tržište rada.

Na događaju „Znaš kako“ učestvovali su predstavnici kompanija članica Inicijative „Digitalna Srbija“ i drugih organizacija: rukovodilac za planiranje resursa kompanije Symphony Momir Đekić, psihološkinja iz Digital Communications Institute Ana Mirković.

Zatim, senior partner u advokatskoj kancelariji Karanović & Partners Rastko Petaković, direktor sektora za poslove sa stanovništvom OTP banke Vuk Kosovac, specijalista za društvene mreže iz Nordeusa Sara Milošević, direktorka za startap ekosistem i inovacije iz PwC Srbija Tanja Kuzman, direktor marketinga kompanije TeleGroup Aleksandar Vratonjić Gligorijević i kreativni i art direktor iz Direct Media United Solutions Stefan Gajić.

Svako od njih gledaoce je proveo kroz to kako tehnologija oblikuje svet oko nas i kako nam pojedini alati pomažu da se u takvom svetu snađemo.

Današnje generacije pod većim stresom 

Momir Đekić je pokazujući kako se koristi aplikacija za organizaciju i praćenje podataka Trello istakao zašto je važno da naučimo da se bolje organizujemo.

„Problemi nastaju kada treba uraditi više poslova, posebno različitih poslova. Uz pomoć tehnologije možemo da izvedemo više tih poslova odjednom a da svi budu i kvalitetno i efikasno urađeni“, rekao je on.

S druge strane, Ana Mirković skrenula je pažnju na sve one rizike koje zaboravljamo provodeći vreme na internetu, te zašto je važno da brinemo o sopstvenoj bezbednosti na svetskoj mreži.

„Istraživanja pokazuju da ako na internetu provedemo oko četiri sata dnevno, primićemo između 17.500 i 20.000 informacija. Naš mozak je napadnut sa svih strana i, naravno, da većinu ovih informacija na svesnom nivou ni ne percipiramo. A koliko su nam važne ili nevažne najbolje pokazuje podatak da ćemo se na kraju tog dana sećati svega tri do šest informacija“, rekla je ona. 

Rastko Petaković je usmerio fokus na to da smo u poslednje vreme proširenjem značaja društvenih mreža došli u jedan svet u kom smo svi ne samo učesnici već istovremeno i kreatori.

„Izašli smo negde, slikali smo nešto, napravili neki snimak i to će neko da gleda. Ranije je umetnik bio neko ko provede nekoliko meseci da bi napravio album ili godinu dana da bi napravio film, danas je umetnik i onaj ko snimi neki dobar story za društvene mreže ili neki viralan video. Ta granica između toga šta su umetnici, a šta smo svi mi obični ljudi koji se bavimo time je jako smanjena. I to je ono što zovemo ekonomijom stvaralaštva“, reako je on. 

Konkretne veštine, korak po korak

Uzimajući sve ovo u obzir, tehnologija se nameće kao potreba i rešenje za savremeni svet, a to su potvrdili i ostali učesnici kroz prezentovanje toga kako da bezbedno kupujemo onlajn, kako se optimizuje LinkedIn profil, uređuju dokumenti, prave sajtovi i prezentacije. 

Kako konkretno digitalne veštine naš rad čine efikasnijim i kvalitetnijim objasnila je Tanja Kuzman na primeru rada sa dokumentima u programima poput G Suite ili Microsoft OneDrive.

„U svom životu sam radila na desetinama hiljada dokumenata. Pre deset godina razmenjivali smo mejlove sa dokumentima u prilogu. Danas to izgleda mnogo drugačije jer imamo način da radimo sa kolegama, nadređenima, sa bilo kim bez obzira gde se on nalazio na zemaljskoj kugli i svi možemo da radimo na dokumentu istovremeno bez ikakvih problema. To znači da se naša efikasnost povećala čak do 10 puta i da za nešto za šta su nam bili potrebni dani sada možemo da uradimo za nekoliko sati“, rekla je ona. 

Aleksandar Vratonjić-Gligorijević je kroz predstavljanje alata za dizajniranje vizuala i veb-stranica, kao i besplatne resurse koje možemo da koristimo, naglasio upravo univerzalnost primene i dostupnost različitih digitalnih veština.

„Informacije danas do nas dolaze putem teksta, slike, videa, zvuka. Ta mutidimenzijonalnost sadržaja koji konzumiramo upravo je namenjena da se komunicira putem društvenih mreža i internet prezentacija. Bilo da neko ima biznis i želi da se obrati svojim korisnicima ili hoće da napravi neku žurku, pa pozove ljude da dođu može krenuti sa kreiranjem veb-stranice. A da bi neko napravio dobru internet prezentaciju nije neophodno da ima programerske veštine niti da je dizajner“, rekao je on.