Dileri droge se prebacuju na šverc duvana jer se više isplati

To je ocenjeno na Kopaonik bizisi forumu, gde je na panelu o sivoj ekonomiji zaključeno da se mora podići cena rizika bavljenja sivom ekonomijom, a da su zakonski okviri postavljeni.

Doneto je niz propisa, Vodič za inspekcijski nadzor, smernice za procenu rizika i održavaju se obuke za inspektore, rekao je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović.

„Već su vidljivi prvi rezultati primene zakona o inspekcijskom nadzoru. Imali smo za 22 odsto više novoregistrovanih subjekata u odnosu na 2014. Samo u avgustu, kada je počela primena, 71 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Smanjen je broj radnika u neformalnoj zoni za četiri odsto“, rekao je Ožegović.

Novina u Zakonu je primena instituta procene rizika, rekao je Ožegović i dodao da će ta procena omogućiti lakše postupanje i bolju raspodelu resursa, kao i da se inspektori forsiraju na one delatnosti gde su procenjeni rizici veći.

Vladimir Tipsarević iz Japan Tobaka smatra da siva ekonomija čini oko 30 odsto ukupnog trgovinskog prometa u Srbiji i da je država prepoznala taj problem.

On je izneo podatak da država od akciza na duvan dobije oko 750 miliona evra, što nije malo.

Prema njegovim rečima, šverc duvana isplativiji je od šverca narkotika, imajući u vidu da je pojedinačna količina po zapleni oko 340 kilograma zbog čega država gubi na tu količinu oko dva miliona dinara.

Kriminalci slede ekonomska pravila, pa tako procenjuju zaradu i rizike, a s ozbirom da je bilo samo oko 50 presuda za ilegalnu trgovinu duvanom, a 600 krivičnih prijava, logika je jasna, objasnio je Tipsarević.

„Tako dolazimo do toga da se više isplati da se bavite švercom duvanom nego narkoticima. Vlada i ministarstvo pravde su shvatili ovaj problem i mogu da kažem da se na tome već radi. Nadamo se da će ove godine to biti sprovedeno u praksi“, rekao je on.

Generalni direktor Štraus Adriatica Siniša Daničić je rekao da postoje podaci da pada uvoz kafe, a da se konzumacija ne smanjuje, što pokazuje sivu ekonomiju koja državu košta oko milijardu dinara.

„Na sivom tržištu se odvija 20 odsto ukupne trgovine kafom“, rekao je Daničić i preporučio da nadležni državni organi razmotre koristi koje bi dugoročno donelo ukidanje akciza na kafu.

Prema njegovim rečima, pored šverca kafom problem je i što se u kafu stavljaju i surogati, a to se ne navodi u deklaraciji i inspekcije ne kontrolišu dovoljno kvalitet te robe.