Dinar slabi i zbog Južnog toka

Slabljenje kursa dinara prema evru posledica je isplate dividendi, uz veću tražnju akcionara za devizama, kao i povećane devizne tražnje uvoznika energenata.

Kako kažu u Narodnoj banci Srbije, dodatnu nervozu na deviznim tržištu poslednjih dana unela je i informacija o zaustavljanju izgradnje projekta „Južni tok“.

U NBS smatraju da pozitivan uticaj na jačanje dinara mogu imati početak sprovođenja mera fiskalne konsolidacije, zatim planirane strukturne reforme, kao i zvanično potpisivanje sporazuma sa MMF-om o zaključivanju novog aranžmana iz predostrožnosti. 

Kako kažu, uprethodnom periodu značajne pritiske na dinar izazivala je povećana devizna tražnja domaćih preduzeća, naročito uvoznika energenata u uslovima niskih prometa na deviznom tržištu, kao i povećana kupovina deviza radi isplate dividendi preduzeća i banaka čiji su većinski vlasnici strani investitori. 

Uticaj na deprecijacijske pritiske imali su i psihološki faktori, odnosno neizvesnost na deviznom tržištu koja se pojačava sa višim nivoima kursa i dovodi do većih oscilacija od uobičajenih. 

NBS nastoji da u velikoj meri umiri ovakve kratkoročne fluktuacije, kako bi obezbedila cenovnu i finansijsku stabilnost. 

Pored domaćih faktora, poslednjih meseci konstantne pritiske na dinar, kao i na brojne valute zemalja u razvoju, u velikoj meri izaziva i neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima uzrokovana geopolitičkim dešavanjima, ali i sporim ekonomskim oporavkom u zoni evra. 

Zaključno sa oktobrom 2014. godine akcionarima iz inostranstva je iz Srbije isplaćeno 354 miliona evra. U novembru su, prema prvim rezultatima, isplate po osnovu dividendi sezonski povećane na 100 miliona evra (sa oko 35 miliona evra prosečno mesečno u prethodnom delu ove godine). 

Uz to, za deset meseci 2014. troškovi plaćanja kamata veći su za oko 100 miliona evra u odnosu na 10 meseci prethodne godine i iznose 325 miliona evra. 

Jedan od razloga oscilacija kursa u ovom periodu je i sezonsko povećanje tražnje za devizama u decembru motivisano potrebom plaćanja povećanog uvoza robe, naročito ako se uvaži činjenica da se zbog praznika uvozi i za podmirenje potreba u januaru i februaru naredne godine. Pored toga, krajem godine je i relativno veće izmirenje zaostalih obaveza po osnovu uvozene robe i usluga, kao i po osnovu otplate inostranih kredita.