Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženje

Ove godine obeležavaju se dve decenije prisustva USAID-a u Srbiji. Od preko milijardu dolara, koliko su SAD uložile za podršku Srbiji, oko 85 odsto je plasirano preko ove razvojne agencije. USAID je realizovao niz projekata, od povećanja konkurentnosti ekonomije, preko vladavine prava do pomoći zdravstvenom sistemu. Takođe, krajem prošle godine istekla je petogodišnja strategija USAID-a  u Srbiji i upravo se završava novi petogodišnji plan. O tome na šta će se fokusirati USAID u narednih pola decenije, kao i o iskustvima u Srbiji u prethodne dve decenije govori Majk de la Rosa, direktor misije USAID-a u Srbiji.

„Posle pandemije, jedva čekamo da proslavimo sa našim srpskim partnerima sve što smo postigli tokom ovih 20 godina. Tokom ovog perioda pomoć USAID-a iznosila je više od milijardu dolara koliko je Vlada SAD uložila u podršku Srbiji da ponovo izgradi ekonomiju istovremeno jačajući kapacitete državnih institucija kako bi se građanima obezbedile neophodne usluge. Takođe smo pomagali u mnogim drugim oblastima kao što su rad sa (lokalnim) zajednicama na izgradnji ili rekonstrukciji osnovne infrastrukture, podrška nezavisnim medijima da postanu samoodrživi, i  pomoć u krizama kao što su bile poplave ili sada kovid 19. Takođe, dodao bih da nijedna od ovih pomoći nije bila u obliku zajmova koji bi morali biti vraćeni. Umesto toga, podrška je došla od novca koji je obezbedio američki narod kako bi se zajednički sa Srbijom suprotstavio nekim od najvećih izazova. 

Koji su ključni aspekti pomoći USAID u prethodnih 20 godina?

Ako bih morao da biram šta bi moglo da bude naše najopipljivije dostignuće u ovom periodu, rekao bih da je to dramatično unapređenje poslovnog okruženja koje je i pomoglo Srbiji da privlači sve više investicija, domaćih i stranih. 

Neću govoriti da su stvari savršene, da je sav napredak ostvaren zahvaljujući USAID-u ili da je posao blizu kraja, ali moramo da cenimo to gde je ekonomija danas u odnosu na to gde je bila 2001. godine. Ponosni smo što smo doprineli tom napretku.

Te 2001. godine malo investitora je bilo spremno da rizikuje ulažući novac u Srbiji i većina onih koji jesu bili dovoljno hrabri pre svega su bili zainteresovani za Beograd i okolinu. Moji prethodnici, prethodni državni zvaničnici i poslovna zajednica shvatili su da je ovo problem pošto 75 odsto građana živi van Beograda. Radili smo sa institucijama na centralnom nivou da se unapredi poslovni ambijent meren Duing biznis izveštajem, dok smo sarađivali i sa lokalnim vlastima kako bi olakšali poslovanje i privukli investicije. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje smo otvorili privukle su investicije koje su stvorile desetine hiljada poslova u lokalnim zajednicama.

Vremenom, naše partnerstvo sa Srbijom, kao i naši prioriteti su se menjali zahvaljujući napretku Srbije, pojavljivanju novih potreba građana, kao i sve većoj ulozi novih tehnologija. Na primer, digitalizacija je sada ključna za uspeh u mnogim sektorima. Preduzeća moraju da nauče kako da dođu do kupaca i prodaju im proizvode onlajn, dok su tradicionalnim medijima sada neophodne onlajn platforme kako bi zadržali i privukli novu publiku. Pandemija je bila poziv za buđenje za sve, od kompanija do medijskih kuća, škola i organizacija civilnog sektora da bi mogli postati prevaziđeni i irelevantni ukoliko se ne digitalizuju.

Trenutno pripremate novu petogodišnju strategiju. Šta će biti u fokusu USAID-a u narednih pet godina u Srbiji?

Na osnovu konsultacija sa Vladom i ljudima u Srbiji upravo završavamo novu strategiju koja će, nadamo se, ubrzati napredak u nekoliko oblasti.

Srbija se trenutno nalazi na važnoj raskrsnici. Zahvaljujući velikim ljudskim kapacitetima, centralnoj geografskoj lokaciji i demokratskoj tradiciji, Srbija ima potencijal da učvrsti svoju budućnost kao centar ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu i, verujemo, članice Evropske unije ukoliko se odgovarajuća pažnja posveti vladavini prava, ekonomskim potrebama građana i preduzeća i zaustavljanju degradacije životne okoline. Mi se nadamo da ćemo pružiti podršku u obe ove oblasti.

U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građane

Kovid 19 je postavio velike izazove i srpski zdravstveni radnici na liniji fronta u borbi sa virusom, kao i državno rukovodstvo, zaslužuju pohvale za odgovor na pandemiju. Ali daleko od toga da je gotovo i mi svi vidimo koliko je napregnut ceo zdravstveni sistem. Pored toga, moramo da prepoznamo i da kovid 19 ima i imaće i dalje značajne efekte na ekonomiju, a pre svega na siromašne.

USAID ima značajne kapacitete da obezbedi izuzetnu tehničku podršku kako bi se suprotstavili ovim izazovima. Vidimo šansu da pomognemo u ovim oblastima i radićemo sa našim partnerima kako bismo razvili portfolio programa koji bi se usredsredili na najpreče potrebe Srbije.

Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju 

 Srbija je zemlja koja ima obrazovanu, ali jeftinu radnu snagu, ali i veliki odliv mozgova. Kako to utiče na privlačenje investicija, posebno iz SAD?

Slažemo se da je odliv mozgova velika pretnja dugoročnom uspehu Srbije. SAD veruju da će kontinuirane reforme i progres ka članstvu u EU dati mladim ljudima razlog da ostanu i ostvaruju svoje snove u Srbiji. U ovom globalizovanom svetu, Srbija treba da se takmiči ne samo za privredu već i da zadrži svoje građane. 

Što se tiče privlačenja SDI, sve kompanije koje posluju globalno imaju različite kriterijume koji su im važni: da li su to niski porezi,  blizina tržišta, obučena radna snaga, zelena energija ili nešto drugo. Ipak, svi oni traže ukupno okruženje pogodno za poslovanje kako bi mogli da odluče gde ima smisla investirati, što ne uključuje samo regulativu već i korupciju i pouzdanje da će pravosudni sistem omogućiti sprovođenje ugovora. Na tom planu Srbija je rangirana prilično dobro na 44. mestu na Duing biznis listi Svetske banke – rang kome je u nemaloj meri pomogao i USAID podržavajući reforme u oblastima kao što su građevinske dozvole i radno pravo.

Obučena, ali priuštiva, radna snaga ostaje važan faktor u privlačenju investicija. Na sreću, Srbija proizvodi naučnike, inženjere i stručnjake iz drugih traženih oblasti. Ipak, mnogo firmi se bori da nađe dovoljno takvih ljudi zbog velike emigracije mladih stručnjaka koji u inostranstvu traže bolje prilike. Ovo ima cenu za Srbiju u obliku izgubljenog rasta BDP-a i nižih poreskih prihoda koji bi se mogli investirati u obrazovanje ili zdravstvo. Ako postoji pozitivna strana, to je da će Srbija imati koristi ako i kada se ti ljudi vrate sa novim veštinama, iskustvom i resursima za investiranje. Svi moramo da se fokusiramo na popravljanje osnova koji pomažu da mladi ljudi žele da ostanu i navedu stručnjake da požele da se vrate. Razvoj baze znanja u Srbiji i sposobnost da se prilagodi novim tržišnim trendovima je ključna za privlačenje onih SDI kakve su zemlji potrebne.

Šta se može uraditi po tom pitanju?

Za privlačenje prave vrste investicija ključ je rešavanje Duing biznis izazova. Iz poslednjeg izveštaja vidimo da Srbija još mora da popravi neke osnove kao što je lakše sprovođenje ugovora, brži priključak na struju, plaćanje poreza, započinjanje posla i dobijanje kredita. Ovo su važne stavke za svakog potencijalnog investitora. Korupcija je takođe faktor koji međunarodne kompanije procenjuju kada razmatraju da li da uđu na neko tržište i Srbija može da unapredi transparentnost posebno u javnim nabavkama, kao i vladavinu prava.

U međuvremenu, više se mora uraditi na unapređenju digitalizacije, posebno u MSP, kako bi se pokazalo ambicioznim mladim stručnjacima da Srbija napreduje i da njena ekonomija ima budućnost. Kovid 19 je ubrzao potrebu da se tehnologija integriše u poslovanje. Impresivno je bilo videti mnoge srpske kompanije kako pretnju pretvaraju u šansu brzo prilagođavajući svoje poslovne operacije. Ponosno mogu reći da je USAID pomogao da se takvo prilagođavanje desi, s obzirom na to da smo pomogli osnivanje E-komerc asocijacije kako bi se zainteresovane strane sastale i zajedno razvijale ekosistem oko elektronske trgovine. USAID-ovo tradicionalno istraživanje „1.000 preduzeća“ pokazalo je da većina kompanija sada ima veb-sajt, ali samo 10 odsto prodaje onlajn, dok još manje njih ima opciju onlajn plaćanja. Ovo mora da se promeni kako bi kompanije opstale i prosperirale u novoj normalnosti.

Da bi privatni sektor predvodio rast, mora imati lakši pristup finansiranju dok nova, fintek rešenja mogu da posluže kao katalizator za male i brzorastuće startape. USAID je podržavao fintek rešenja  i pomogli smo lansiranje prve kraudinvesting platforme u Srbiji – Ventu.rs, kako bi se stvorile nove mogućnosti za finansiranje MMSP (mikro, malih i srednjih preduzeća). Takođe smo pomogli da se razviju novi propisi o digitalnoj imovini, što može privući dodatne fintek proizvode i usluge. Ovo je oblast koja obećava i trebalo bi svi da gledamo kako da je pomognemo.

Gde vidite prednosti investiranja u Srbiju?

Sa EU i njenih 450 miliona potrošača na pragu i uz poboljšanje infrastrukture, Srbija može da se promoviše kao idealna lokacija za kompanije koje proizvode i prodaju robu i usluge na Balkanu i u EU. Srbija ima raznoliku, obučenu radnu snagu koja može brzo da stekne nove veštine i doda vrednost novim i postojećim preduzećima, a istovremeno je bogata prirodnim resursima i može imati važnu ulogu u regionalnim i globalnim lancima snabdevanja. Međutim, Srbija i dalje izvozi uglavnom proizvode niske dodate vrednosti i većina ranijih industrijskih postrojenja je staro, neefikasno i štetno za životnu sredinu.

Da bi povećala konkurentnost, Srbija mora da prati evropske i globalne ekonomske trendove, uključujući kriterijume povezane sa principima produktivnosti, biznis modelima, upotrebom tehnologije, inovacijama, resursima, zelenom energijom i energetskom efikasnošću.

Ako se naprave prave investicije Srbija može značajno da popravi produktivnost, proizvodi proizvode visoke vrednosti i postane konkurentnija na globalnom tržištu.

Šta bi se u poslovnom ambijentu, prema vašem mišljenju, moglo popraviti kako bismo privukli više sofisticiranih i hajtek investicija?

Poslednje istraživanje Američke privredne komore pokazuje da njene članice veruju da porezi, carine, procedure kod deviznog poslovanja i administracija kod vlasništva nad nekretninama predstavljaju najveće birokratske prepreke bržem privrednom rastu. Još važnije, izveštaj ukazuje da su reforme pravosuđa i vladavine prava, smanjenje korupcije i predvidljivije izmene propisa najpotrebniji. S obzirom na to da te kompanije već posluju ovde, imaju jasnu sliku šta otežava njihovo poslovanje.

Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. 

Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Trenutnom zakonu nedostaje predvidljivost, izaziva nepotrebne administrativne troškove i ograničava kapacitet lokalnih preduzeća da prošire svoja tržišta. Liberalizacija deviznog poslovanja može pomoći da se oslobodi potencijal za rast ekonomije. Srbiji je takođe potrebno da investira u razvoj ljudskih kapaciteta i obrazovni sistem kako bi sadašnja, i buduća, radna snaga imala znanja i veštine da uspe. Ovo zahteva otvoren i stalan dijalog sa privatnim sektorom, sa obrazovnim institucijama i stručnjacima u svim sektorima kako bi se identifikovale veštine koje su biznisu potrebne. 

Dugoročna politička stabilnost, uključujući napredak u ispunjavanju obaveza preuzetih u Vašingtonu u septembru pomoći će da se oslobodi ekonomski potencijal celog regiona, kao i da se privuku investicije.

USAID je pružio podršku srpskoj administraciji i ekonomiji tokom pandemije. Kakvo je vaše mišljenje o tome kako se privreda borila sa krizom i kako biste ocenili odgovor Vlade na pandemiju?

S obzirom na okolnosti, srpska privreda pokazala se otpornom. Pomoglo je i to što ekonomija nije previše zavisna od jednog sektora. Naravno, neki sektori kao što su ugostiteljstvo, transport i turizam su pogođeni više, dok su poljoprivreda i IT radili dobro. U nedavnom istraživanju 1.000 mikro, malih i srednjih preduzeća koje je USAID sproveo, polovina ispitanih prijavila je smanjenje prihoda i profita i skoro isto toliko je prijavilo smanjenje tražnje za proizvodima i uslugama. Na pozitivnoj strani 76 odsto preduzeća je zadržalo zaposlene, 12 odsto je zaposlilo dodatne ljude i većina očekuje da će stvari popraviti u 2021. godini.

Pored angažovanja resursa za zdravstveni sistem, Vladin ekonomski stimulus i paket pomoći bili su od ključnog značaja. Garantna šema od dve milijarde evra, direktne uplate građanima, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa, učešće u inicijativi zelenih koridora Zapadnog Balkana i druge mere pomogli su da se ublaži uticaj pandemije.

Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju, za medicinsku opremu, kao što su koncentratori kiseonika, kontejneri za trijažu, monitori i mobilni rendgeni. Takođe smo radili sa Crvenim krstom na obezbeđivanju higijenskih proizvoda i hrane, pa čak i novca za najugroženije porodice. Za izbore, pomogli smo RIK-u da usvoji kovid zaštitne mere i informiše glasače kako da glasaju bezbedno.

U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građane u budućnosti. Preko DFC-a, pregovaramo sa Ministarstvom finansija kako bismo razvili finansijski paket za pomoć preduzećima u pandemiji kako bi se što pre vratili u posao.

 Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.