Divlje deponije sa ostacima uginulih životinja opasne po zdravlje

Nepropisnim odlaganjem životinjskih ostataka ne samo da se krše propisi Srbije i Evropske unije već se ugrožavaju životna sredina i zdravlje ljudi. U Zlatiborskom okrugu, čuvenom stočarskom kraju, problem prikupljanja tog otpada sa individualnih gazdinstava otežavaju razuđenost teritorije, nedostatak novca i loše navike, ali prva spalionica te vrste u Sjenici potvrđuje da je rešenje moguće.

Ni sneg ne uspeva da sakrije baš sve životinjske ostatke koji se nepropisno odlažu ali mraz, na sreću, spasava od leti neizdrživog smrada i insekata. Čisti se i uklanja, ali niču nove, divlje deponije.

Gde god se kolje, oni to izbace iz auta, samo da odmaknu od svoje kuće. A što zarazu šire, to nije njihov problem, već naš“, kaže Mesko Rebronja iz čuvarske službe Specijalnog rezervata prirode Uvac.

Direktor JKP Vrelo iz Sjenice Adnan Gurdaš kaže da, bez obzira na to koliko su uporni kao preduzeće i opština da realizuju čišćenje i održavaju grad, bez pomoći građana i okoline ne mogu ništa da urade.

Nedaleko je spalionica – privatna i jedina u čitavom okrugu. Za sada prerađuje samo otpad iz sopstvene klanice i tako dobija toplu vodu.

„Objekat je projektovan na dve tone dnevno. Trenutno radimo uslugu samo za nas i ljude kojima mi radimo uslugu klanja“, napominje klaničar Muriz Turković.

Iz klanica u Zlatiborskom okrugu, u kafileriju u Ćupriji isporuči se od 60 do 90 tona životinjskog otpada mesečno. Problem je sa onim koji nastaje na individualnim gazdinstvima, posle uginuća i klanja svinja, ovaca ili koza, jer u opštinama, uglavnom, ne postoje centri za skladištenje tog otpada. 

„Te opštine, koje to nisu formirale, imaju obavezu da obezbede transport sporednih proizvoda do odobrenih objekata, takođe, dužne su da finansiraju uklanjanje leševa uginulih životinja, odnosno otpremu uginulih životinja sa mesta uginuća do objekta koji je odobren za neškodljivo uklanjanje“, objašnjava načelnica veterinarske inspekcije za Zlatiborski okrug Vera Djuković.

Velika pomoć je Rezervat Uvac, čiji čuvari, za hranilište orlova, od stočara uz potvrdu, godišnje prikupe oko 250 tona životinjskog otpada. Ipak, mnogo je toga još rasutog, a preko insekata, glodara, pasa i ptica, infekcijama je put odavde otvoren.