Đedović Handanović: Treću godinu zaredom Srbija lider u reformama u okviru Energetske zajednice

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je Srbija već treću godinu zaredom lider u okviru Energetske zajednice u usklađivanju sa propisima EU i do sada jedina ugovorna strana te organizacije koja je ispunila uslove za spajanje sa tržištem električne energije EU.

Ministarka je, povodom objavljivanja Godišnjeg izveštaja o implementaciji za 2025. godinu koji objavljuje Sekretarijat Energetske zajednice, rekla da je Srbija prva na Zapadnom Balkanu usaglasila svoj zakonodavni okvir u sektoru električne energije, piše Beta.

„Mi smo naš zadatak uradili, a koji je i deo Reformske agende, odnosno Plana rasta EU. Ovo je prvi put da zemlja koja nije članica EU ispunjava uslove da se spoji sa njenim tržištem električne energije i sada je u toku proces verifikacije koji sprovode evropske institucije. One se sa time prvi put susreću i rekli su da je potrebno dodatno vreme, radi uspostavljanja procedura jer je ovo u tom smislu pilotiranje“, rekla je Đedović Handanović, saopštio je njen kabinet.

Istakla je da se nada da će taj proces biti brz i efikasan, jer čim on bude završen, Srbija može da se spoji sa tržištem električne energije EU, konkretno sa tržištem Mađarske, kao prvog suseda, sa kojim ima i zajedničku berzu u koju je uključena i Slovenija.

Biti deo energetskog tržišta EU, za Srbiju, po rečima ministarke, znači višestruke koristi.

„One se odnose na bržu trgovinu i razmenu električne energije, održivost tržišta, pristup boljim cenama, ali i na veću energetsku sigurnost u slučaju da dođe do određenih izazova ili prekida u snabdevanju u susednim zemljama, da možemo brže da reagujemo“, rekla je Đedović Handanović.

Podsetila je da je nedavno usvojen i set novih zakona u oblasti nafte, gasa i obaveznih rezervi, čime je nastavljen proces usklađivanja sa regulativom EU i naglasila da će Srbija nastaviti da povećava svoje rezerve energenata.

„Za poslednje dve godine, značajno smo povećali naše obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, koje su dostigle 44 dana prošlogodišnjeg uvoza, a samo zalihe evro dizela povećane su 72 odsto. Dobra pripremljenost i rezerve naftnih derivata omogućili su da naši građani ne osete nikakve nestašice i daju nam dodatnu sigurnost u teškoj situaciji s kojom se suočavamo kao posledica sankcija NIS-u“, rekla je Đedović Handanović.

Jedna od glavnih tema na današnjem Ministarskom sastanku Energetske zajednice u Beču bila je i početak primene Mehanizma prekograničnog usklađivanja cena ugljenika (CBAM). Evropska komisija je objavila predlog izmena Uredbe CBAM, koji od početka 2026. tek treba da prođe proceduru usvajanja u institucijama EU.

„Ove promene obuhvataju i neka pitanja koje je Srbija pokretala u protekle dve godine da bi se dobila pravičnija pravila i za srpske izvoznike u EU. Promenjen je način obračuna za emisioni faktor za proizvodnju električne energije, tako što će se uvažavati ukupan nacionalni proizvodni miks, čime se troškovi CBAM umanjuju za oko 40 odsto“ rekla je ministarka.

Ta promena će, kako je objasnila, zajedno sa još nekim predloženim, umanjiti i negativne posledice CBAM na investicije u OIE.

„Mi smo i u najpovoljnijoj poziciji kada se posmatra i spajanje tržišta i ovaj napredak omogućava zaključivanje bilateralnog Memoranduma o sporazumevanju sa Evropskom komisijom, u kome bi se utvrdili adekvatni uslovi i rokovi za izuzeće od primene CBAM, uključujući i progres u primeni instrumenata cene emisije ugljenika“, kazala je Đedović Handanović.

Srbija je u prethodnih godinu dana povećala prosečnu usklađenost u svim oblastima koje izveštaj meri sa 55 na 63 odsto. To je najbolji rezultat u regionu Zapadnog Balkana, a drugi ukupno, posle Moldavije, i iznad je proseka svih ugovornih strana, koji ove godine iznosi 53 odsto.

Najbolje rezultate od posmatranih oblasti Srbija beleži u oblasti dekarbonizacije, gde je ove godine dodatno poboljšala svoj rezultat i sa 83 odsto je vodeća među svim ugovornim stranama u Energetskoj zajednici, navodi se u saopštenju.

MUP: Neovlašćeno eksploatisao pesak i šljunak iz Južne Morave, oštetio 30 hektara životne sredine