Vesti iz zemlje

07.02.2018. 09:53

Nataša Stojanović

Autor: Nova Ekonomija

Đilas: Vodi se najprljavija kampanja u istoriji višestranačja u Srbiji

Nikakve pripreme za izbore ne mogu pomoći u situaciji u kojoj se vodi najprljavija kampanja u istoriji višestranačja u Srbiji. Televizije Pink, Happy i Prva se nadmeću u količini laži koje iznose. Vlast i njihovi analitičari gostuju satima svaki dan. RTS ćuti i dozvoljava zloupotrebe od nastupa Aleksandra Vučića kao predsednika SNS-a, pa do Žike Šarenice koji kao kandidat za odbornika ne sme da se pojavljuje u programu. A on ne da se pojavljuje već u goste zove Gorana Vesića. Na to dodajte novine, od onih tabloidnih koji iznose neverovatne laži do onih kao slobodnih koji ne smeju nijednu temu u Beogradu da pokrenu kako ne bi ostali bez oglašivača. I na sve to desetine hiljada ljudi iz Srbije koji se prijavljuju u Beogradu da bi glasali i kojima se za to nudi novac ili posao. Protiv svega toga se borimo nudeći konkretna rešenja ne vređajući nikoga. Možda naša borba izgleda unapred izgubljena, ali ja sam siguran da smo mi koji mislimo drugačije od ljudi koji su na vlasti velika većina i da ćemo zato i pobediti, ovo za portal Nova ekonomija kaže Dragan Ðilas, bivši gradonačelnik Beograda i sadašnji kandidat za gradonačelnika grupe građana „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“. 

Nepunih mesec dana pred beogradske izbore on je optimista i veruje da će pobediti, jer, kako kaže, građani znaju ko je radio i kome mogu da veruju kad kaže da će raditi još više. 

NE: Opozicija na beogradske izbore izlazi u više kolona. Koliko će to smanjiti šansu za pobedu?

Dragan Ðilas: Za prosutim mlekom ne vredi plakati. U Beogradu ćemo pobediti i ovako jer građani znaju ko je radio i ko će raditi još više. Ali za pobedu na nivou Srbije biće neophodno da na izbore, kad god oni budu bili, izađemo zajedno na jednoj listi kao i petog oktobra.

NE: Izjavili ste da Vam je Aleksandar Vučić nudio da budete gradonačelnik ili potpredsednik vlade. Mediji i pojedinci, poput Borisa Tadića, su tvrdili da ste Vas dvojica prijatelji. U kakvim ste odnosima sa Vučićem?

Dragan Ðilas: Ne komentarišem izjave drugih ljudi. Vaše pitanje shvatam kao retoričko, jer svako ko živi u Beogradu jasno po odnosu medija koje Vučić kontroliše vidi kakav odnos imam sa tim čovekom.

NE: Kako finansirate kampanju za predstojeće izbore?

Dragan Ðilas: Iz donacija koje će sve biti navedene na sajtu naše liste kako to zakon i nalaže.

NE: Ukoliko pobedite na izborima šta ćete prvo uraditi u Beogradu?

Dragan Ðilas: Raskinuti štetni ugovor za spalionicu, angažovati domaću struku da sve što se naziva Beogradom na vodi vratimo Beograđanima, nastaviti započete radove na izgradnji prve linije pravog metroa od Zemuna i Novog Beograda do Ustaničke ulice i vratiti sve mere koje su briga za ljude od besplatnih udžbenika do pomoći penzionerima.

NE: Da li imate informacije o tome kakvo je trenutno stanje u gradskoj kasi? U javnosti se pojavljuju razne priče. Deo opozicije kaže da je potpuno prazna i da će onaj ko bude došao na čelo grada imati veliki problem, dok vlast tvrdi da kasa preliva…

Dragan Ðilas: Znam da su investicije sa preko 200 miliona evra godišnje pale na 80ak. Znam da nema više izgradnje vrtića i škola, pomoći za penzionere, besplatnih udžbenika.. Pare se troše na besmislene stvari. Sa tim ćemo prekinuti, i višak koji će se pojaviti kad se ne bude na jarbol sa zastavom ili novogodišnju rasvetu trošilo nekoliko miliona evra usmerićemo u mere koje nazivam brigom za ljude.

NE: GSP Beograd, čini se, nikada nije imao veći problem zbog odlaska vozača u inostranstvo. Kako zaustaviti njihov odlazak i srediti stanje?

Dragan Ðilas: Rekao sam da radim na konceptu koji je drugačiji od sadašnjeg. A to što vozači odlaze je logično ako znate da im je plata smanjena za oko 30%, da zarađuju manje od 400 evra i da u Evropi mogu da dobiju 4-5 puta toliko.

NE: Zastupate stav da država igra važnu ulogu u privredi i da državne kompanije ne treba prodavati nego ih oporaviti. Ono što se sada dešava je potpuno suprotno od toga. Žuri se sa prodajom svih preduzeća i uverava da je to jedini način da sasvim ne propadnu. Kako se mogu oporaviti državne firme?

Dragan Ðilas: Suština je što to što se naziva preduzećima uglavnom i nisu preduzeća. Preduzeća imaju pravi menadžment koji je dobro plaćen i zna posao. Kod nas to nije slučaj, nego čelne pozicije zauzimaju politički poslušnici. Da li znate da je DHL čiji je obrt skoro duplo veći od srpskog BDP-a vlasništvo nemačke pošte, dakle države? Da li znate da Arriva koja vozi Beograđane, ali i građane Londona pripada nemačkoj železnici? Da li znate da kontrolni paket i mogućnost upravljanja aerodromom Frankfurt ima region Esen? Dakle, državne firme mogu biti itekako profitabilne. To smo dokazali u PKB-u koji je 2013-tu završio sa dobiti od 20 miliona evra. Na žalost danas takvih primera nema, država prodaje i one kompanije koje se lako mogu podići poput Galenike ili koje su veoma profitabilne poput Aerodroma Beograd.

NE: Upravo je  PKB  jedna od kompanija, koja se nudi na prodaju jer je ponovo u ogromnim dugovima. Da li je moguće ponovo oživeti proizvodnju u PKBu i kako? 

Dragan Ðilas: I sada bih uradio isto što sam uradio i tada. Profesionalni menadžment čije plate zavise od uspeha kompanije. Podela akcija u vrednosti 10% firme zaposlenima da bi bili motivisaniji da bolje rade, jer će na kraju godine dobiti deo profita. Ulaganje u tehnološki razvoj i pravljenje partnerstava sa ozbiljnim kompanijama po sistemu otvaranja zajedničkih firmi. Pa PKB je sa najvećim svetskim proizvođačem hrane Uinileverom sedamdesetih godina prošlog veka napravio Frikom. Zašto to ne bi mogao ponovo da uradi?

NE: Zalažete se za to da treba napraviti holding od najmanje deste regionalnih kompanija koje bi se bavile poljoprivredom kako bi od zemlje koja se ne obrađuje država i gradani imali dobit. Za to su neophodne skupe agrotehničke mere. Gde bi se našao novac za njih? 

Dragan Ðilas:  Veoma jednostavno. Deset kompaniija sa po hiljadu hektara pod voćem pozicionira Srbiju kao lidera u regionu i ozbiljnog igrača na evropskom nivou. Za to je neophodno uložiti oko pet stotina miliona evra, odnosno 50.000 evra po hektaru. Nema potrebe da država daje pare iz budžeta. U bankama građani imaju preko osam milijardi evra štednje. Ponudimo im kamatu od 2.5% i akcije bez prava odlučivanja u kompanijama koje pokrećemo. Posle tri godine realno je da zaraduju preko 10% godišnje na sredstva koja su uložili i za koja im, kao i kad daju novac u komercijalne banke, garantuje država. Korist za državu, građane, ali i za one koji proizvode protivgradnu zaštitu, ograde, sisteme za navodnjavanje.. Pa na to dodajte sistem hladnjača koje treba napraviti da prime svo to voće i povrće, a potom i fabrike za preradu voća koje ce se praviti jer imamo sirovinu.. Desetine hiljada ljudi bi u tom lancu došlo do solidnog posla, desetine i stotine manjih firmi bi živnule i počele da prave profit. Srbija bi se pokrenula.

NE: Kako biste povezali privatni sektor i državu?

Dragan Ðilas: A što bi to bio problem? Ove kompanije bi pomogle individualnim proizvođačima jer bi mogli da se oslone na te velike firme. Uradili bi još jednu stvar. Uvezali bi sve postojeće hladnjace u sistem, tamo gde nedostaju kapaciteti napravili bi ih. Seljak bi doneo svoj proizvod – malinu, jabuku ili nešto treće- stavio ga u hladnjaču i za to dobio potvrdu. Svakog ponedeljka u podne bi se saopštavala berzanska cena tog proizvoda i proizvođač bi odlučivao da li će da proda ili da čeka da cena raste. Ukoliko su mu potrebne pare za život otišao bi u Banku sa potvrdom o predaji proizvoda i uzeo pozajmicu kolika mu je potrebna. Platio bi nekoliko procenata troškove banci, ali ne bi morao da prodaje svoju malinu ili jabuku kad je loša cena, nego bi mogao da čeka. I da sam odluči kad će da proda. Ne bi više bilo ucena, zarada na ljudima koji proizvode, svi bi mogli sami da odluče i da planiraju šta će i kako će raditi.

NE:  Privatnici se žale da imaju ogromne namete koji koče poslovanje i zbog kojih ne mogu da povećaju radnicima plate. Slažete li se s njima?

Dragan Ðilas: Čitajte tekstove Dragana Vujadinovića. Retko pametan čovek koji oseća privredu. Napisao je jednom: ajde da krenemo makar sa simboličnim smanjenjem nameta na plate, da ne obećavamo kule i gradove već da se ponašamo realistično i normalno. Siguran sam da postoje rezerve za smanjenje nameta privredi i olakšavanje poslovanja. Ali nisu problem privrede samo porezi, već jedno dosta neprijateljsko okruženje koje država pravi i milion nepotrebnih procedura i besmislenih pravila. Pa ljudi, mi i dalje moramo da uzimamo gotovinske račune kada bilo šta platimo karticom firme. Pa kakav gotovinski račun kad nigde nema gotovine!? Kako bez gotovinskog može kad plaćamo karticom u inostranstrvu,a u Srbiji ne može? To je ostalo od pre 20 godina, ali niko ne ukida nešto što povećava troškove firmi i usporava rad svima koji su u lancu. Takvih besmislica ima koliko hoćete

NE: Koliko brzo nakon početka tih mera bi građani osetili bolji život?

Dragan Ðilas: Osetilo bi se jako brzo. Naime ove kompanije kada dobro rade omoguće ogromnom broju malih i srednjih preduzeća da i oni funkcionišu sarađujuci sa njima. Znate li koliko je Kolubara investirala kada ju je vodio Nebojša Ceran? 200 miliona evra godišnje! Dve stotine miliona evra godišnje! Nema nijednog investitora koji dolazi u Srbiju koji investira ni 20% ovog iznosa. Pravljenje pravih kompanija od danas partijskih ustanova koje se pogrešno nazivaju preduzećima, i omogućavanje nesmetanog rada privatnih kompanija, garantuje rast našeg BDP-a daleko preko 5%. A to znači i rast plata i životnog standarda.

NE: Banke su jedan od najvećih problema i privrede i građana. Mnogi građani su završili na ulici zbog duga prema njima. U programu ste naveli da biste  promenili pravila po kojima banke rade kod nas. Šta to konkretno znači?

Dragan Ðilas: Samo primeniti pravila koja se na banke odnose u Evropskoj uniji. Nemojte da slušamo bajke o riziku za poslovanje u Srbiji zbog koga su krediti preskupi, a građanima se kroz razne namete dere koža sa leđa. Ko neće da radi po evropskim pravilima slobodno neka zatvori poslovnice i ode. Biće mnogo njih koji će ostati. Bankarski sistem gledam kroz primer kredita u švajcarcima. Hoćete li da me ubeđujete da kad su ljudi uzimali takozvane kredite u švajcarcima banka je od NBSa kupovala švajcarce i uplaćivala ih građanima na račun? Neće biti. Nego je samo indeksirala kredite u švajcarcima. Dakle, pretvorite kredite u evre, zaračunajte normalnu kamatu, dodajte procenat dva na to što su bili krediti u švajcarcima i prestanite da uništavate živote ljudima. Dobro ćete zaraditi i ovako, besmisleno je da neko vraća tri puta više nego što je od banke pozajmio.

NE: Nezaposleni u Beogradu plaćaju prevoz iako nemaju nikakve prihode. Time su praktično osuđeni da zavise od toga da li neko može da im kupi mesečnu kartu ili ne. Oni su prema svim statistikama jedna od najugroženijih socijalnih kategorija. Da li biste to promenili ako pobedite? 

Dragan Ðilas: Prevoz mora da se plaća. Karta za nezaposlene je 1100 dinara mesečno. Nije veliki iznos, ali slažem se da za nekoga ko nema prihode i to predstavlja problem. Kroz ovakav sistem kakav imamo i koji se pokazuje da ne funkcioniše ne možemo rešiti ni ovaj problem. Sa grupom stručnjaka razradio sam drugačiji koncept finansiranja gradskog prevoza, ali smatram da ovakva predizborna kampanja nije pravo vreme da se o tome pokrene javna rasprava. Zato cu sačekati da izbori prođu i onda izneti ideje da mi koji budemo vlast čujemo šta građani misle.

NE: Obećavate da ćete mladim bračnim parovima dati pomoć za kupovinu prvog stana, da ćete plate prosvetnih radnika prebaciti na teret grada…Kako biste obezbedili novac za to?

Dragan Ðilas: Na većinu pitanja odgovaram sa: jednostavno. Jer, ma koliko neke stvari izgledaju komplikovano one su vrlo jednostavne. Za mlade bračne parove ta dotacija za stanarinu ili deo stambenog kredita potrošice nam samo 3% budžeta. Za povećanje plata svih zaposlenih u školstvu, zdravstvu i policiji na teritoriji Beograda treba malo preko 50 miliona evra ili malo manje od 7% gradskog budžeta. Ova vlast je potpisala ugovor da plaćamo spaljivanje otpada PEDESET miliona evra godišnje!? Čitao sam kako gradski menadžer objašnjava da je u moje vreme plan bio da u spalionicu uložimo 179 miliona, da su oni to povećali na 333miliona, ali da su obezbedili da grad ne plati ni evro nego da sve plati strani partner. Zaboravio je da kaže da sad ne platimo ni evro, ali da u narednih 30 godina plaćamo pedeset miliona godišnje, to jest milijardu i po evra!!!! Čekajte, ko je ovde lud? Oni tvrde da je bolje da platimo 1,5milijardi nego 179 miliona! Bolje dati deset puta više para!? Strašno! Zato ćemo odmah po preuzimanju grada raskinuti ovaj ugovor koji predstavlja pljačku Beograđana, sami ćemo razviti projekat, a sredstva koja ćemo uštedeti usmerićemo na plate zaposlenih u ove tri oblasti.

NE:  Građani se žale i na previsoke račune za Infostan. Ljudima, koji su dovedeni na ivicu egzistencije se šalju izvršitelji za neplaćene račune. Neke od stranaka  smatraju da ga treba ukinuti. Šta biste Vi uradili sa Infostanom?

Dragan Ðilas:  Da definišemo prvo šta je Infostan. To je način da dobijemo jedan, umesto deset računa. Računi moraju da se plaćaju i naplata u moje vreme je bila čak 96%. ono što je sasvim sigurno realno moguće je smanjiti iznos koji Infostan naplacuje za izdavanje i obradu tog jedinstvenog računa. A što se samih troškova grejanja, vode i svega ostalog tiče za najsiromašnije su obezbedene subvencije kako bi im se olakšalo plaćanje komunalnih usluga.

NE: Kako vidite Beograd u budućnosti? I šta biste poručili Beograđanima?

Dragan Ðilas: Beograd treba razvijati za Beograđane, a ne za strane turiste kako se to sada radi. Pa ne žive oni u našem gradu nego mi. Naravno da su turisti dobrodošli , ali neće Beograd biti ni Beč ni Rim što se broja turista tiše. U bajke kako ih je za Novu godinu bilo 130.000 u gradu koji ima petnaestak hiljada ležajeva ne veruju ni oni koji su ih smislili. Hoćemo da nam se vrati naš grad.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.