Do stana pokušava da dođe više od 300.000 podstanara

Uprkos tome što statistika iz godine u godinu beleži pad cena stanova, podstanari ne vide način kako da reše životni problem krova nad glavom.

Dobar poznavalac prilika u oblasti građevinarstva Žarko Čađenović, doskorašnji sekretar Udruženja građevinara i industrije građevinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine, kaže da niti će se broj podstanara smanjiti, niti će stanogradnja zaživeti dokle god se ne poveća standard stanovništva.

„Stanogradnja ne zavisi ni od politike ni od izbora, nego od standarda stanovništva. Međutim, država mora svojim merama uticati i na podizanje standarda i stvaranje povoljnijih uslova za kupovinu stanova. Pokazalo se da je bilo yabe što je država pokušavala da subvencijama pomogne kupcima novih stanova i investitorima da ih završe jer je to bila kap vode u moru stambenih problema, koji su danas premašili 300.000 podstanara“, kaže Čađenović.

Čađenović objašnjava da većina podstanara nije mogla da podigne subvencionisani dugoročni stambeni kredit, kao što ne može ni komercijalni jer su zarade i premale i nesigurne, a kamate previsoke. 

O tome kakva je finansijska snaga građana najbolje govore svakodnevni oglasi banaka koje prodaju stanove nesrećnih kupaca, koji su se kreditno zadužili, verujući u početku da će moći da vraćaju kredit, ali život ih je demantovao pa je njihova nekretnina završila na dobošu. 

Umesto subvencionisanih stambenih kredita država mora da nađe bolji način kako da stimuliše stanogradnju. Ne može se više ignorisati cela generacija mladih koji nemaju ni posao, ni stan, a to je osnovni preduslov da imaju porodicu. 

Srbija će ostati bez budućnosti ako ne povede jedinstvenu politiku zapošljavanja, čime bi se mladima omogućilo svijanje porodičnog gnezda i rađanje dece. Među velikim projektima na duge staze nema većeg od stvaranja mogućnosti da se mladi bračni partneri usele u svoj stan. 

A oživljavanjem stanogradnje oživeće i industrija građevinskog materijala i 30 drugih privrednih grana, koje će pokrenuti proizvodnju, omogućiti veće zapošljavanje i puniji budžet države. 

Građevinarstvo Srbije danas učestvuje minimalno u ukupnom BDP-u, tek oko procenat-dva, a, kako kaže predsednik Građevinskoindustrijske komore Srbije Anđelko Kovačević, bez učešća od sedam do deset odsto nema njegovog opstanka. Kovačević već duže upozorava na to da firme koje su u blokadi ili su zatvorene ne mogu povećati ni BDP ni broj kupaca stanova. Zato je na državi da svojim merama podstakne taj važan privredni i društveni sektor da se pokrene.

Širom Srbije stoje novi izgrađeni i neprodati stanovi, od novosadske Detelinare pa nadalje. Investitori se žale da nema dovoljno kupaca i pitaju kako ih dobiti. Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Viktor Kobjerski kaže da se, ukoliko se nastavi ovakvo stanje, neće moći prodati ni ovo što je izgrađeno, a kamoli započeti novi investicioni ciklus. On zato poručuje da država mora omogućiti građanima bez stana, posebno mladima, da kupuju stanove pod olakšavajućim kreditnim uslovima.