Domaća brodogradilišta tri decenije nisu porinula novo plovilo

U poslednje tri decenije u domaćim brodogradilištima nije napravljen nijedan novi brod, a najmlađi domaće proizvodnje je 1991. godište, piše Dnevnik. Pod srpskom zastavom trenutno plovi oko stotinu brodova, a Srbija ima tri aktivna brodogradilišta i 200 firmi koje se bave rečnom plovidbom, podsećaju u Udruženja profesionalnih lađara Srbije. 

Prema rečima predsednika tog udruženja Branislava Vajde, aktivna brodogradilišta nalaze se u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, a od firmi koje se bave rečnim brodarstvom, dve su u državnom vlasništvu.

„To su ‘Jugoslovernsko rečno brodarstvo’ i ‘Ivan Milutinović’ u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva, jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital“, napominje Vajda. 

U protekle četiri godine na našim rekama potonlo je čak deset brodova, a nedavno je u basenu Luke Beograd potonuo samohodni teretni brod Titel, koji je bio natovaren glinom, pa smo po toj neslavnoj statistici prvi u Evropi.

Kako se dodaje, slabo se vodi računa i o brodogranji i brodarstvu, a o brodovima se čuje samo u crnim hronikama, iako su naše luke na Dunavu druge po broju pretovara, odmah posle Rumunije.

Branislav Vajda napominje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan, jer postoje i neki napravljeni pre 100 godina, koji i dalje plove, ali im se svakih 10-15 godina radi revitalizacija, koja spada u skupe investicije.

„Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan“, kaže Vajda.

On ocenjuje da do tragedija na rekama dolazi zato što se pregled brodova ne obavlja adekvatno, olako se izdaje dozvola za plovidbu, a manjka i odgovarajuća inspekcijska kontrola. Na brodovima nema ni mlađeg kadra, već rade ljudi zaposleni pre dve decenije.

„Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale“, naglašava Branislav Vajda.

Prema njegovim rečima, rečno brodarstvo treba obnoviti novim stručnim kadrom, povećati broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj, a nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu drugačije ristupi kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.

“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke”, zaključuje predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije.