Domaći stočari strahuju jer su u lošijem položaju od evropskih farmera

Posle dve i po godine primene, ukinute su uvozne takse za mleko, uvedene kao zaštitna mera u periodu kada je tržište bilo preplavljeno jeftinim mlekom iz Evrope. 

Srbija je iskoristila maksimalni period primene te carinske zaštite, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i mada u poslednjih nekoliko meseci cena mleka u Evropi raste, domaći stočari strahuju jer su u tržišnoj utakmici sa evropskim farmerima u mnogo nepovoljnijem položaju.

Dok stručnjaci ocenjuju da je još rano govoriti o posledicama ukidanja prelevmana, proizvođači kao da nemaju dilemu – niti će biti lako, ni jeftino, jer evropski standard predviđa samo mleko ekstra kvaliteta i znatne investicije, a velika razlika u subvencinisanju evropskih i srpskih stočara, tržišnu utakmicu već na početku čini neravnopravnom.

„To ukazuje na manju cenu, sigurno, priča se da neće biti, ali hoće, sto posto. Mi smo dali maksimum, ne znamo šta više. Sve je skupo, đubrivo skupo, a mora da se održi“, kaže Damjan Rođević,  poljoprivrednik iz Dubnice kod Nove Varoši.

Poljoprivrednik iz Bele Zemlje Radovan Stojanović kaže da, kad se uzme u obzir kolike su farme na zapadu i kakvom mehanizacijom oni rade, domaći proizvođači njima ne mogu ni na koji način da konkurišu, osim kvalitetom. 

„Da biste postigli kvalitet, vi morate da unapredite svoju proizvodnju, a to ne možete bez cene. Sve vuče jedno drugo“, kaže on.

U zlatiborskom kraju mleko se plaća od 20 do 40 dinara po litru, subvencije države su sedam dinara, a za uređenje tržišta sirovog mleka važno je da što pre proradi i Nacionalna referentna laboratorija. Unapređenje kvaliteta stimulišu i pojedini prerađivači.

„Borimo se da otkupimo mleko po kvalitetu i u ukupnom otkupu imamo negde oko 86 posto mleka ekstra kvaliteta. Plaćamo pet dinara više nego ostalo mleko“, kaže vlasnik mlekare Spasojević, Rade Spasojević iz Bajine Bašte.

A udruženi Čajetinci, izgradnjom mlekare nastoje da sačuvaju proizvodnju.

„Da u proizvodnji finalnog proizvoda oni nađu svoje mesto na tržištu i zadovolje, odnosno, obezbede svoju proizvodnju i obezbede bar minimum profita kako bi tu proizvodnju nastavili, eventualno proširili i dalje se time bavili“, kaže Vladimir Bojović iz PD Zlatiborski eko agrar.

Slobodan uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije pred naše stočare stavlja niz izazova, a država obećava pomoć. Ipak će to, po svemu sudeći, biti i vreme presudne odluke, pogotovo za male proizvođače, koji zbog skupog kapitala ne mogu konkurisati evropskim kolegama.