Donacije MUP-u: Sukob interesa izaziva sumnju na korupciju

Nije protivzakonito kada firme i pojedinci koji su na različite načine interesno povezani sa Ministarstvom unutrašnjih poslova doniraju toj instituciji, ali je ta praksa problematična i po više osnova izaziva sumnju da je u pitanju korupcija, piše list Danas.

Sumnje nastaju zbog rupa u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći, kao i netransparentnim poslovanjem državnih organa.

Danas podseća da je priču o donacijama državnim institucijama MUP-u, koja stiže od firmi koje on treba da kontroliše, pokrenula Balkanska istraživačka mreža BIRN. 

Novinari BIRN-a su prethodno pisali da je jedna od firmi koja je uplaćivala donacije MUP-u Partizan Tech, čiji vlasnik trgovac oružjem Slobodan Tešić je trenutno na „crnoj listi“ SAD, a koji se prethodno nalazio i pod sankcijama Ujedinjenih nacija.

Tešiću MUP izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a ništa manje nije sporna ni donacija koju je ministarstvu uplatila firma Auto Čačak, od koje je za potrebe policije pre tri godine kupljeno više od 700 vozila pod uslovima koji su kasnije proglašeni tajnom.

Među „dobrotvorima“ se nalazi i pet građevinskih firmi koje se trenutno nalaze pod istragom da su od Srbijagasa bez tendera dobili poslove izgradnje gasovoda, koji su prema pisanju Insajdera bili su vredni oko 200 miliona evra. 

U tužilaštvu za organizovani kriminal su BIRN-u rekli da policija ne postupa po njihovim urgencijama.

„Ključan odgovor na pitanje da li je u pitanju kupovina usluga preko donacija može da ponudi jedino analiza postupanja ministarstva u konkretnim slučajevima“, kaže ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.

Prema njegovim rečima, treba proveriti javne nabavke koje su dobijale firme koje su prethodno uplaćivale donacije, kao i postupanje policije u tim i drugim slučajevima.

„Problem sa korupcijom je što se ona teško dokazuje u uređenim društvima, dok je u Srbiji u kojoj su veći poslovi države obavijeni velom tajne, to gotovo nemoguće“, kaže Šuković.

Kako dodaje, upravo ta netransparentnost ponajviše budi sumnju da se u tom slučaju radi o korupciji. 

„U svim bitnijim državnim organima i kompanijama koje sa njima posluju se nalazi isti, zatvoreni krug ljudi. I to je tako već 75 godina. Svi oni su povezani između sebe“, kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.

Kako ocenjuje, ako neko dobronameran želi da diskutuje o načinu na koji se obavljaju poslovi, biće ili ignorisan ili proglašena za državnog neprijatelja.

„Stvoren je jedan začaran krug i bojim se da će to tek da ostavi posledice na ovo društvo“, navodi Slijepčević.

Prema njegovim rečima Vlada Srbije verovatno neće odgovoriti na inicijativu Agencije za izmenu zakona koja je predviđala i formiranje javnog registra sa ciljem da se donacije učine transparentnim, što je predloženo još pre četiri godine.

Zakonom o doancijama i humanitarnoj pomoći iz 2001. godine najviše pažnje je posvećeno poreskom tretmanu doniranog novca i robe, ali se ne predviđaju nikakve restrikcije u tom pogledu, jer se nijednim članom ne spominje mogućnost sukoba interesa. Agencija za borbu protiv korupcije je pre četiri godine predložila Vladi Srbije da se pozabavi i tim problemom.