Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci RZS-a koje prenosi Biznis.rs.
Naime, u prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto, doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena.
Pored toga, prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto.
“Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. je izdvojila Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.
Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu.
Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura jer je samo deset odsto stanovnika ruralnih područja imao tercijarno obrazovanje.
Kako navodi Biznis.rs, strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.
Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. godine ,pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740.000, odnosno sa 3,27 na 2,53 miliona).
Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto.
Poređenja radi, gradsko stanovništvo je 2011‒2022. smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).
Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).
Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3,43 miliona hektara na 3,26 miliona hektara), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto.
Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519.000 hektara).
I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012, značajno je promenjena.
Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.
Voćnjaci su povećani sa 163.000 hektara na 196.000, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto.
Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara.
Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, čija površina je pala sa 713.000 na 469.000 hektara.
Okućnica je povećana za 10.000 hektara, pa sada sa 33,500 hektara čini jedan odsto KPZ u 2023. godini).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp od 37 odsto na robu i usluge uvezene iz Srbije pogodiće pre svega cenu rada u IT industriji, izvoz robe, kurs dinara, povećaće spoljnotrgovinski deficit, ...
Predsednik udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović izjavio je danas da je bojkot trgovinskih lanaca u Srbiji zbog visokih cena proizvoda, koji kroz različite modele traje više od dva mesec...
Prema najnovijim podacima, najveće kompanije u Srbiji su generisale impresivne prihode tokom 2024. godine. U najuspešnija privredna društva u Srbiji spadaju lideri poput Naftne industrije Srbije (NIS) i Elek...
Japanska kompanija JFE Shoji Serbia d.o.o. sa sedištem u Beogradu dobila je subvencije od države ukupne vrednosti 2,8 miliona evra. Kompanija je pre godinu dana u Inđiji započela izgradnju fabrike za proizvo...
Glavna ekonomska tema u svetu danas, a verovatno i cele godine, je ukaz o carinama, koji je u sredu uveče po evropskom vremenu, potpisao američki predsednik Donald Tramp. Promena carina i nije neka vest,...
Uprkos tome što uveliko traju pripreme za prvi skup Vučićevog pokreta za narod i državu, kao i pripreme za formiranje tog novog pokreta, u Socijalističkoj partiji Srbije tvrde da se o tome još nisu izjašnjavali. Navode da ...
Promena pozicija kanala N1 i Nova S na SBB mreži, nakon prodaje ovog operatera, izazvala je polemike u javnosti što medijski stručnjaci i direktori televizija ocenjuju kao nastavak političkog pritiska na nezavisn...
Predsendik Srbije Aleksandar Vućić izjavio je danas u Sofiji da će uvođenje američkih carina rešiti u naredna tri meseca....
Branko Kisić u svojoj karijeri kuvao je za Džuliju Roberts, princa Filipa Karađorđevića, princa Čarlsa, a kuvao je i za studente koji se mesecima unazad bore za pravednije društvo i odgo...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVEОбавештења
