Drašković: Planirani privredni rast Srbije u 2025. može da bude i manji od tri odsto

Planirani privredni rast Srbije u 2025. godini može da bude i manji od dosadašnjih prognoza od oko tri odsto jer je mala zemlja, ali je ekonomija osetljiva i na globalne turbulencije, rekao je danas ekonomista Božo Drašković.

On je za Betu rekao da će na privredni rast uticati mnogo međunarodnih i domaćih faktora, ali i da su i same prognoze nesigurne i da „sadrže dosta optimizma“.

Na privredni rast u Srbiji uticaće činjenica da postoji granica rasta, zasnovana na stranim direktnim investicijama. Već decenijama rast ne zavisi od sopstvenog razvoja i akumulacije, već od zaduživanja. Permanentan je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i apsolutno je moguće da rast bude i manji od dosadašnjih prognoza od oko tri odsto“, rekao je Drašković.

Vlada Srbije planirala je budžetom za 2025. privredni rast od 4,2 odsto, nedavno su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) spustili prognozu na 3,5 odsto, revizorsko-konsultantska kuća Ernst & Young (EY) na 3,2 odsto, a Bečki institut za međunarodne ekonomske studije na tri odsto. MMF prognozira da će i deficit budžeta, planiran na tri odsto, biti probijen i da će biti 3,3 odsto.

Drašković je rekao da u Srbiji „nema racionalnosti u vođenju ekonomske politike, kao ni programa i strategija razvoja“.

Rast privrede se, prema njegovim rečima, bazira na rasprodaji resursa, a „to ni jednoj zemlji na dug rok nije donelo stabilan razvoj“.

Dodao je da će se u narednih par meseci pokazati da li je trend privrednog rasta na „nizbrdici ili stoji na ravni u kojoj su sadašnje projekcije moguće“.

„Da ima mudrosti društvo bi trebalo politički stabilizovati na unutrašnjem planu i prevazići podeljenost i zatvorenost vlasti za dijalog jer i to utiče na mogući priliv investicija“, rekao je Drašković.

Ocenio je da će budžetski deficit porasti zbog „snažne, a većim delom neproduktivne investicije u objekte za međunarodnu izložbu Ekspo i prateće sadržaje, koji se uglavnom finansiraju zajmovima“.

Istovremeno, kako je naveo, raste i pritisak za rast plata u sudstvu, prosveti, a treba očekivati i u zdravstvu, jer iako zarade nominalno rastu opada im kupovna moć, a nema prostora da se suze izdvajanja za lokalnu potrošnju korisnika budžetskih sredstava.

Drašković je rekao i da su preskupe neke investicije, kao na primer u Fruškogorski i Moravski koridor, autoput prema Požegi u odnosu na slične projekte u svetu, a sve te investicije su zasnovane na zajmovima.

„Bojim se da će dugovi za gradnju objekata za Ekspo u budućnosti biti veliki teret. Ne može se u poslednjih 10 godina zemlja zadužiti za 24-25, a možda i više milijardi evra, a da ne dođe vreme za plaćanje ceha hirovima u investicijama, a najveći je gradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona“, rekao je Drašković.

Da bi, prema njegovim rečima, taj dug bio servisiran zemlja se mora stalno zaduživati kreditima i emitovanjem obveznica.

„Neke investicije povezane sa izložbom Ekspo, kao izgradnja 1.500 stanova su, možda i opravdane, a pitanje je da li će se podeliti kao socijalni ili prodati na tržištu, verujem da će se prodati na tržištu. Izmeštanje Beogradskog sajma, kada ta delatnost ne može da finansira ni postojeće objekte, je neracionalna investicija i zahtevaće dodatna budžetska sredstva za održavanje“, rekao je Drašković.

Istakao je da će Srbija posebno osetiti teret otplate investicije u Nacionalni fudbalski stadion koji se gradi u sklopu objekata za Ekspo i da joj „nije trebao jer nije ni Italija ni Nemačka, niti ima fudbal kao u tim zemljama“.

Srbija, kako je naglasio, decenijama ne radi studije o ekonomskoj i društvenoj efikasnosti projekata.

Sjajna godina za srpske banke: Rekordne zarade zahvaljujući rastu kamatnih stopa