Informacija da će od 1. februara putarina u Srbiji poskupeti za 10 odsto naišla je na negodovanje vozača ali i stručne javnosti.
To nezadovoljstvo ne može da umiri ni činjenica da putarina u Srbiji nije povećana od 2008. godine, niti tvrdnja da je niža nego u drugim zemljama Evrope, piše list Danas.
Vozači, posebno oni koji su češće na točkovima, najviše zameraju Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ to što nemaju mogućnost, kao njihove kolege u nekim evropskim zemljama, da koriste takozvane vinjete, čime bi izdaci za putarinu bili značajno smanjeni.
Primera radi, vozač u Bugarskoj koji kupi vinjetu vozi se za pet evra čitavih sedam dana. U Evropi se cene vinjeta za period od sedam do 10 dana kreću od osam do 11 evra. Prevedeno u našu valutu, vozač koji bi kupio vinjetu u Srbiji mogao bi da se vozi sedam dana za nešto više od 1.000 dinara. Prema najavljenom cenovniku (koje treba da odobri Vlada Srbije) putovanje auto-putem od Beograda do Niša u jednom pravcu koštaće 800 dinara.
Vršilac dužnosti direktora „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak objašnjava da se u Srbiji od vinjeta odustalo „jer se taj sistem pokazao kao nepravedan prema vozačima koji povremeno koriste kraće delove auto-puta i onima koji su u tranzitu“ kao i da se „iskazao gubitak u prihodu u odnosu na zatvoren sistem naplate putarine“. On ističe i da se sistem naplate putarine po pređenom kilometru koji se primenjuje u Srbiji po smernicama Evropske unije tretira kao pravedan sistem naplate putarine.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da takva objašnjenja nadležnih ne stoje i da bi trebalo omogućiti onima koji to žele da koriste vinjetu.
„Ja lično retko koristim auto-put i sasvim sigurno vinjetu ne bih kupovao. Međutim, postoje ljudi koji često putuju, tu su i profesionalni vozači, auto-prevoznici kojima bi vinjete značile jer bi smanjile cenu njihovih putnih troškova. Dakle, „Putevi Srbije“ bi trebalo da, shodno principima tržišne privrede, dozvole mogućnost korišćenja vinjeta za one vozače koji to žele. Takva opcija postoji u zemljama EU i samim tim bi trebalo da postoji i kod nas. Vozači su ti koji treba da odluče da li će koristiti ovu ili onu opciju kada je reč o plaćanju putarine a ne da to neko drugi čini u njihovo ime“, objašnjava Savić.
On dodaje da cena putarine u Srbiji jeste najniža u Evropi, ali da treba voditi računa i o platežnim mogućnostima naših građana koji imaju najniža primanja na Starom kontinentu.
„Kada se to uzme u obzir, besmisleno je porediti iznose putarina u Srbiji i okolnim zemljama. Takođe, mora se voditi računa šta se dobija uz cenu putarine. U Evropi uz auto-put postoje i prateći sadržaji kao što su odmorišta, sporedne trake, toaleti i slično, dok u Srbiji toga nema. U Evropi su auto-putevi u sjajnom stanju a u našoj zemlji na određenim deonicama postoje „rupe“ koje ometaju i usporavaju vožnju i smanjuju njen kvalitet i ugođaj“, ističe sagovornik lista.
Sa njegovim mišljenjem saglasn je i Dragan Stojanović, direktor transportnog preduzeća Eurošped, koji za Danas ističe da bi uvođenje vinjeta i te kako značilo vozačima u Srbiji.
„Na taj način bi bili smanjeni putni troškovi i onih vozača koji su često na drumu kao i onih koji se bave auto-transportom. Dok je recimo u Francuskoj prevoznicima dozvoljeno da biraju da li će robu prevoziti auto-putem ili nekim sporednim, kod nas takva mogućnost ne postoji. U Srbiji, sa izuzetkom Ibarske magistrale, alternativna opcija za prevoznike ne postoji, već moraju da koriste auto-put. S obzirom na to, trebalo bi im omogućiti da koriste vinjete jer bi im se na taj način troškovi putarine smanjili. U suštini za sve vozače koji koriste auto-put svakodnevno ili često vinjete su isplative i trebalo bi da postoje u ponudi kao način plaćanja putarine u Srbiji“, zaključuje Stojanović.
