Društvo za srpski jezik traži od ministra Ružića bolji status srpskog jezika

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije zatražiće od ministra prosvete  Branka Ružića bolji status predmata Srpski jezik i književnost. 

Društo osnovano pre više od 100 godina, 1910. godine, podneće Ministarstvu prosvete Inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika i književnosti. 

Društvo je na svom sajtu takođe pokrenulo peticiju u kojoj poziva građane da podrže ovu inicijativu. Inicijativa se može potpisati OVDE.

Od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  traže da se u obrazovni sistem na nivoima osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja uvede natpredmetni status Srpskog jezika i književnosti.

Ranko Bugarski: Reči kao alat  u rukama propagande

Maternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije, navodi se između ostalog u razlozima za pokretanje inicijative.

Društvo ocenjuje da se niske ili visoke kompetencije učenika vezane za predmet srpski jezik i književnost recipročno odražavaju na (ne)sposobnost ovladavanja gradivom iz drugih nastavnih i naučnih polja, to jest, ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta.

Traže da se ovom predmetu garantuje zakonski status i da ne može biti skrajnut u korist drugog predmeta. 

Takođe, Društvo navodi da predmet mora imati veći broj časova na svim nivoima obrazovanja.  U 6, 7. i 8. razredu broj časova sa 4 treba povećati bar na 5 (preko povećanja maksimalnog nedeljnog opterećenja učenika, tj. promenom člana 59. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju);

U srednjoj školi treba uvesti najmanje još jedan čas (promenom člana 28. Zakona o srednjem obrazovanju);

Međutim, povećanje broja časova ne sme se odnositi na povećanje trenutne norme nastavnika Srpskog jezika i književnosti (jer bi se suprotno postupanje neposredno odrazilo na opadanje kvaliteta nastave);

Prema njihovoj proceni, povećanje ukupnog fonda časova podrazumeva otvaranje novih radnih mesta za nastavnike Srpskog jezika i književnosti;

Društvo za srpski jezik i književnost osnovali su 1910. godine Aleksandar Belić, Pavle Popović i Jovan Skerlić. Rad je prekidalo samo za vreme ratova (1914-1919. i 1941-1946).