Država bi izašla iz minusa da je sprovela Krstićeve mere

Srbija bi godišnje trošila dve, možda i cele dve i po milijarde evra manje, da je Vlada odlučila da podrži mere doskorašnjeg ministra finansija Lazara Krstića.

Tako bi praktično „ispeglala” minus koji ima u budžetu.

Ukoliko se budu primenjivale mere fiskalne konsolidacije koje ovih dana najavljuju premijer Aleksandar Vučić i ministar privrede Dušan Vujović, država će uštedeti oko milijardu evra na godišnjem nivou.

Ovo je pokazala okvirna računica Dnevnika. Nju naravno treba uzeti sa rezervom ne samo zato što konačne mere štednje još uvek nisu definisane, već i zato što u Vladi svakako barataju mnogo preciznijim podacima od novinara. Ipak, ova računica može barem okvirno da ukaže kako će se kretati stvari u srpskom buyetu ukoliko neke od najavljenih politika fiskalne konsolidacije budu primenjene. 

Vujović, koji je trenutno obavlja i funkciju ministra finansija, najavio je da bi plate u javnom sektoru i penzije mogle biti smanjene za 10 procenata. Premijer Vučić je potvrdio da se o ovome razmišlja, uz napomenu da je to „poslednja mera”, dodavši da bi broj ljudi koji rade za državu realno mogao da bude smanjen najpre za pet, a potom još za tri procenta, ne precizirajući u kojim rokovima bi se to radilo. I jedan i drugi najavljuju da će sve biti precizirano u septembru kada bude usvajan rebalans budžeta za ovu godinu. 

Smanjenje penzija za 10 odsto donelo bi uštedu budžetu od skoro pola milijarde evra godišnje. Naime, za penzije je u državnoj kasi izdvojeno 256 milijardi dinara, odnosno dve milijarde i 231 milion evra. Fond PIO se u Srbiji puni tako što se iz izdvajanja zaposlenih za penzijske doprinose prikupi polovina potrebnog novca za penzije, dok se druga polovina popuni novcem iz budžeta. To praktično znači da bi se budžetska izdvajanja za penzije smanjila za 20 procenata, što prema ovogodišnjoj javnoj kasi iznosi oko 446 miliona evra. 

Rashodi za zaposlene u budžetu iznose 271 milijardu dinara, odnosno dve milijarde i 361 milion evra, te bi njihovo smanjenje za 10 procenata donelo uštedu od još 236 miliona. Ako bi se tome dodalo i smanjenje broja zaposlenih za osam odsto koje je Vučić najavio, budžet bi dodatno uštedeo još oko 189 miliona evra. Ukupno, smanjenje troškova državne kase iznosilo bi 917 miliona evra. 

Međutim, ne izdvajaju se plate za sve zaposlene u javnom sektoru iz budžeta, na primer za one koje radi u javnim preduzećima. Ušteda koja bi se dobila smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru za osam procenata (što je oko 62.000 radnika) i smanjenjem plata za preostalih 718.000 zaposlenih za 10 procenata, bila bi osetno veća. 

Računajući prema prosečnoj bruto plati od 540 evra, tako bi se ukupno, uz penzije, uštedela milijarda i 235 miliona evra godišnje. Naravno, ovo ne bi sve bila direktna ušteda budžeta, ali bi se toliko smanjili troškovi celokupnog javnog sektora na godišnjem nivou. Deo tog novca bi se možda, kroz bolje poslovanje javnih preduzeća, prelio i u buyet. 

Podsetimo, država Srbija će ove godine potrošiti 2,4 milijarde evra više nego što će prikupiti kroz redovne buyetske prihode. Reč je o najvećem budžetskom deficitu u Evropi od osam odsto bruto domaćeg proizvoda i država će taj novac morati da pozajmi. Godinama unazad tako trošeći više nego što ima, država je uspela da poveća javni dug na preko 20 milijardi evra. Zbog ogromne zaduženosti u poslednje vreme se postavlja pitanje da li će međunarodni kreditori ubuduće uopšte hteti da nastave da nam pozajmljuju novac. To bi značilo bankrot države i zbog toga su neke mere štednje neizbežne.

Da je Vlada prihvatila plan fiskalne konsolidacije ministra Krstića, uštede bi bile neuporedivo veće i država bi praktično uravnotežila budžet, odnosno više ne bi trošila preko onoga što prihoduje. Krstić je predložio smanjenje penzija od 20 odsto i smanjenje plata za 15 odsto, te smanjenje broja onih koji rade za državu za 160.000 zaposlenih, što je praktično petina svih zaposlenih u javnom sektoru. Sa strane penzija, to bi donelo uštedu budžetu od oko 892 miliona evra godišnje, troškovi za plate u buyetu bi bili smanjeni za 354 miliona evra, dok bi otkazi smanjili troškove za zaposlene u državnoj kasi za dodatnih 472 miliona evra. 

Ukupno, prema našoj računici, ovakav paket mera smanjio bi rashodnu stranu budžeta za 1,7 milijardu evra. Ukoliko se, pak, računaju uštede za ceo javni sektor a ne samo za one koji zarade primaju direktno iz budžeta, uštede na platama iznosile bi 580 miliona evra, a na smanjenju broja zaposlenih nešto više od milijardu. Ukupno, uštede bi u ovoj varijanti mera iznosile dve i po milijarde evra. Ova cifra, doduše, nije sasvim precizna jer u nju nisu uračunati troškovi otpremnina koje bi država morala da plati zaposlenima koje bi otpustila. S druge strane, jasno je da su otpremnine jednokratni trošak koji se ne bi pojavljivao u narednim godinama.