Država na mala vrata smanjuje prava potrošača: Da li će opštinski propisi biti jači od zakona?

Javna rasprava o nacrtu novog Zakona o zaštiti potrošača je u toku, a pažnju Udruženja potrošača Efektiva privukle su izmene Člana 4. Ukoliko predložene izmene budu usvojene, bilo koji drugi pravni akt koji donese jedinica lokalne samouprave, a koji se odnosi na preduzeća kao što su gradska čistoća, parking servis ili toplana, biće “jači” od zakona – čak i ako obezbeđuje manji nivo zaštite od samog zakona.

Prema dosadašnjem Članu 4, Zakon o zaštiti potrošača primenjuje se na odnos trgovaca i potrošača, osim ukoliko neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača. To se, međutim, menja.

U izmenama koje je predložilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, izbačen je “viši nivo zaštite”. Dakle, ubuduće će pomenuti član glasiti da se Zakon primenjuje na odnos trgovaca i potrošača, osim u slučaju postojanja nekog drugog propisa koji rešava isto pitanje. Dakle, taj drugi propis ne mora da obezbedi viši stepen zaštite potrošača – može i niži.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva, prema ovome će svaka jedinica lokalne samouprave moći da donese akt kojim se, iako je on niže pravne snage, poništava odredba zakona.

“Dakle, jedinice lokalne samouprave mogu da donose različita pravna akta koja se odnose na rad preduzeća koja pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa. To su toplane, parking servisi, gradska zelenila i slično”, kaže Gavrilović.

Primera radi, to znači da, iako je zakonom određen rok od osam dana za odgovor na reklamaciju, lokalne samouprave će moći da donesu svoj propis i produže ovaj rok sa osam dana na mesec, dva ili šest meseci.

“To je najbenigniji primer. Sada, potrošač može da raskine ugovor sa, recimo, toplanom, ukoliko ona podigne cene grejanja. Međutim, ako se ove promene usvoje, svaka lokalna samouprava će moći da donese svoj propis, kojim je određeno da toplana nije dužna da korisniku omogući raskid ugovora bez plaćanja penala nakon podizanja cene”, kaže Gavrilović.

A tada potrošač neće moći da se žali, jer je novim, izmenjenim zakonom jasno određeno da se zakon primenjuje osim kada postoji neki drugi pravni akt koji rešava isto pitanje.

“Tako se praktično gasi zakon. Svakim novim propisom koji se donese, Zakon o zaštiti potrošača će se postepeno poništavati”, zaključuje Gavrilović.

Šta se još menja?

Javna rasprava o nacrtu novog Zakona o zaštiti potrošača traje do 24. avgusta. Kako je obrazložilo Ministarstvo trgovine, tokom primene postojećeg Zakona o zaštiti potrošača uočeni su određeni nedostaci koji su sprečavali njegovu punu primenu u praksi i nisu omogućavali zadovoljavajući nivo zaštite potrošača. Naime, u regionalnim savetovalištima potrošača je, u toku 2024. godine, evidentirano ukupno 12.969 potrošačkih prigovora, navelo je Ministarstvo.

Glavni nedostaci još uvek aktuelnog zakona su, prema Ministarstvu, neregulisana pitanja zaštite potrošača u vezi sa ugovorima o isporuci digitalnog sadržaja, nedovoljna efikasnost i funkcionalnost mehanizama za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nedovoljna informisanost građana o svojim pravima i raspoloživim pravnim sredstvima, nepostojanje integrisane baze podataka o potrošačkim sporovima…

Pored spornih izmena Člana 4, u izmenama ima još nekih novina. Tako se prvi put u zakon uvode i digitalne usluge.

„Isporuka digitalnog sadržaja ili usluga tretira se kao obaveza trgovca koja nastaje odmah po zaključenju ugovora, osim ako je drugačije ugovoreno. Uredna isporuka se smatra izvršenom kada su digitalni sadržaj, sredstvo za pristup sadržaju, odnosno digitalna usluga učinjeni dostupnim potrošaču ili (fizičkom ili virtuelnom) uređaju koji je on odredio“, navelo je Ministarstvo u obrazloženju.

Takođe, još jedan član predviđa da je odgovornost trgovca ukoliko kupljeni digitalni sadržaj ili usluga ne odgovaraju opisu koji je potrošača naveo na kupovinu.

Da li je potrošač dužan da zna sve u vezi sa proizvodom?