Država sprema program podsticajnih mera za razvoj IT sektora

Državna sekretarka u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije Tatjana Matić kaže za RTS da će jedna od glavnih mera za podsticanje IT industrije biti brendiranje srpskih proizvoda. 

„Kadrova nemamo, a one koje imamo – moramo da zadržimo“, ističe Matićeva.

Država je, kako kaže, pripremila program podsticajnih mera za IT sektor koje će petostruko uvećati broj programera do 2020. godine.

„Razvoj IT industrije je jedan od strateških prioriteta u radu Vlade i nakon iznošenja programa u Skupštini imali smo priliku da shvatimo koliko je značajna ova industrija“, istakla je državna sekretarka i dodala da se problem posmatra sa dugoročnog i kratkoročnog aspekta.

Prema njenim rečima, jedno od rešenja je i povećanje upisnih kvota na fakultetima.

„Međutim, to neće rešiti problem ukoliko ne povećamo kapacitet učenika koji mogu da se upišu na ove fakultete, a to se može postići uvođenjem informatike u osnovne škole kao obaveznog predmeta“, napominje državna sekretarka. 

„Na kratkoročnom planu rezultat može dati mera prekvalifikacije“, ukazuje Matićeva i dodaje da ona može trajati od šest do devet meseci.

Jedna od ključnih mera će biti i brendiranje naših proizvoda, istakla je državna sekretarka i dodala da postoji ideja da se napravi proizvod „Haj-tek Srbija“ koji bi, kako kaže, bio jedan dobar izvozni proizvod.

Najavu subvencija za šest stranih kompanija u IT sektoru nisu pozdravile domaće kompanije, ističući da ih to stavlja ih u neravnopravan položaj na tržištu na kojem je hroničan manjak kvalifikovanog kadra. 

„Ovde je reč o Zakonu o stranim ulaganjima i uredbi koja je doneta pre nekoliko godina, koja je prevaziđena“, napominje Matićeva.

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je jedna od vodećih zemalja iz kojih IT stručnjaci i elektroinženjeri napuštaju zemlju.

„Kadrova nemamo, a one koje imamo moramo zadržati“, ističe državna sekretarka.

„Srbija ulaže 62 evra po glavi stanovnika u IT sektor, svet mnogo više. U rangu smo sa Rumunijom i Bugarskom, dok Hrvatska izdvaja 200 evra. Država mora više da ulaže“, zaključila je Matićeva.