Za brži ekonomski rast Srbije potrebno je više investicija, kaže vodeći ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Piter Tabak.
On ističe da bi nova vlada, u tom cilju, trebalo da nastavi posao na unapređivanju poslovnog okruženja koji je aktuelna vlada već započela.
„Srbija mora da investira više, kako bi ostvarila brži ekonomski rast. Neophodno je dalje unapređenje poslovnog okruženja koje će stimulisati priliv stranih investicija koje donose modernu tehnologiju, poboljšavaju produktivnosti i konkurentnosti, a time i podstiču ekonomski rast“, rekao je Tabak.
Prema njegovim rečima, pobednik izbora bi trebalo da nastavi politiku fiskalnog prilagođavanja i strukturnih reformi, što između ostalog podrazumeva unapređenje pravnog okvira i rešavanje problema nenaplativih kredita.
Vlada bi, kako je rekao, trebalo da dovrši posao na reformi javnog sektora, ali tako da se uprkos smanjenju broja zaposlenih poboljša kvalitet usluga.
„To bi trebalo da doprinese održivom fiskalnom prilagođavanju kroz smanjenje troškova državne administracije, ali i da bude praćeno smanjenjem birokratije“, naveo je Tabak.
Podsetio je da je Srbija do sada učinila važne korake na fiskalnom planu i da je uprkos tome prošle godine izašla iz recesije i ostvarila rast.
Poslednje procene govore da je rast u 2015. iznosio 0,7 odsto, ove godine se očekuje ubrzanje na 1,8 odsto, na šta je uticalo nekoliko faktora.
Tabak navodi da su rastu koji je vođen investicijama i izvozom doprinele strukturne mere započete prošle godine i nešto ranije i međunarodno okruženje.
„Niska cena nafte i pad kamatnih stopa u zemlji ublažili su pad potrošnje usled fiskalnog prilagođavanja, a relativno povoljno okruženje u evrozoni pomoglo je srpskim izvoznicima da ostvare značajan rast“, objasnio je Tabak.
Tabak je rekao da su u izveštaju EBRD u fokusu i male i srednje firme, i predlozi kako da one dođu do neophodnih kredita. Jedan od načina je, navodi, da se unapredi korporativno upravljanje, uvede redovno finansijsko izveštavanje, a važno je i da banke razvijaju „relationship banking“, to jest da budu spremne da idu izvan formalnog odnosa prema klijentima prilikom odobravanja kredita.
„Pristup jeftinijim i dugoročnijim kreditima bi pomogao, a Srbija je na dobrom putu da to ostvari, jer su krediti posebno u dinarima bitno pojeftinili. Sada je trenutak da se pristupi razvoju tržišta kapitala u lokalnoj valuti i da se obezbede krediti u lokalnoj valuti onim firmama koje nemaju prihode u stranoj valuti“, smatra Tabak.
Dodaje i da EBRD ima dosta posebnih programa za podršku malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu. Osim dodele bespovratnih sredstava za savetodavne usluge, postoje i posebni programi, poput onih za žene preduzetnice i mala i srednja preduzeća, koje EBRD odobrava preko poslovnih banaka, sa ciljem da olakša pristup dugoročnom finansiranju.
On lajn trgovina nema zaposlenih ne placa porez takse racune. Ne placa nista. Bas.bih voleo da svw bude on line, da vidimo od cega ce da budu placeni lekari, sestre, ucitelji i svi ostali na budzetu. To bih voleo da bude.