Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) očekuje da će bruto domaći proizvod Srbije dostići 3,8 odsto tokom tekuće godine, a da će privredni rast celog Zapadnog Balkana ubrzati, sa prosečnih 2,5 odsto koliko je bio prošle godine, na 3,4 odsto u 2024. godini.
Naredne, 2025. godine, regionalni rast će dodatno skočiti na 3,7 odsto, podstaknut snažnim prilivom turizma u Albaniji, održivim rastom potrošnje u Crnoj Gori, kao i snažnim investicijama u Srbiji, procenjuje EBRD.
U narednoj godini, EBRD predviđa da će se rast srpske privrede ubrzati na četiri procenta, ali „zategnuta tržišta rada, geopolitička nestabilnost i nepovoljni vremenski uslovi predstavljaju negativne rizike“.
Nakon rasta BDP-a od 2,5 odsto u 2022. i 2023. godini, srpska privreda je značajno porasla na 4,3 odsto međugodišnje u prvoj polovini tekuće godine.
Ubrzanje je bilo podstaknuto uslugama, pretežno trgovinom, turizmom i ugostiteljstvom, kao i građevinarstvom.
Deficit tekućeg računa se udvostručio u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine, dostigavši preko 1,2 milijarde evra (3,3 procenta BDP-a), podstaknut visokim uvozom, odlivom dividendi i manjim državnim transferima iz inostranstva.
Neto prilivi stranih direktnih investicija ostali su na istom nivou kao u prvoj polovini 2023. godine (oko dve milijarde evra).
Inflacija je ostala povišena u poređenju sa ostatkom regiona, na 4,3 procenta u julu, podstaknuta baznom inflacijom.
Međutim, referentna stopa je dva puta smanjena u poslednjih nekoliko meseci sa svog maksimuma od 6,5 na šest procenata u julu 2024. godine. Fiskalna politika je i dalje ekspanzivna, sa daljim rastom javnih plata i penzija najavljenim za ovu godinu.
Uspešno sprovođenje reformi u upravljanju državnim preduzećima, kao i pažljivo planirane i sprovedene javne investicije mogu podstaći rast, stav je EBRD.