Savetnik prvog potpredsednika Vlade za finansije i privredu Siniša Mali i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović pozdravili su predložene mere Vlade.
Gostujući u emisiji Oko RTS-a, Mali je ukazao da su te mere za spas srpske privrede neophodne i naveo da bi, ako se nastavi po starom, Srbija iduće godine imala 30 milijardi evra duga koji bi iznosio 70-80 odsto BDP-a.
„Sada krećemo sa tim merama smanjenja budžetskog deficita kako bismo prave efekte imali 2015. godine“, rekao je on.
Mali je naglasio da se, pored toga, mere odnose na povećanje stranih investicija i na donošenje zakona kojima bi trebalo da se poveća konkuretnost srpske privrede.
Petrović je pozdravio mere vlade, ocenjujući da je dosadašnja situacija postala neodrživa.
On je dodao da najkasnije sledeće godine treba sprečiti privredni pad i postaviti temelje za promene u privredi i javnim finansijama.
Merama konsolidacije javnih finansija država i na svom primeru može da pokaže da se odovorno ponaša, rekao je Petrović.
Povodom povećanja niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto, Mali je rekao da je to teška, ali najmanje bolna mera za smanjenje budžetskog deficita.
Petrović se složio da je povećanje PDV-a bilo nužno.
„Mislim da je to bilo nužno. To nije popularna mera i upućuje na potrošnju, ali tu smo iscrpli mere na povećanje poreza“, rekao je on.
Povodom većeg oporezovanja viših plata u javnom sektoru, Mali je rekao da je 60.000 dinara određeno kao polazna tačka jer će imati efekta, a uticati na najmanji broj ljudi.
On je istakao da je vladin paket mera izuzetno hrabar i odgovoran, da ga nije lako doneti, a kamoli sprovesti, međutim istakao je, oko njega postoji konsenzus.
„Situacija sa nivoom potrošnje je postala neodrživa za privredu kao što je srpska. Mere Vlade su reakcija na stvarnost srpske privrede“, rekao je Mali i podsetio da plate i penzije čine preko 50 odsto budžeta Srbije.
Na pitanje da li je ustupak politici to što penzije nisu dirane, Petrović je rekao da se zaboravlja da je već kontrolisana indeksacija plata i penzija, i dodao da ne bi bio veliki efekat oporezivanja penzija.
On je rekao da bi zadovoljavajući odgovor bio da se kaže šta će biti sa Srbijagasom, sa Železarom Smederevo, i sa rekapitalizacijom banaka, odnosno da li postoji čvrst plan da se to reši do sredine iduće godine, jer to može da poništi sve što se postigne uštedama.
Mali je podsetio da na subvencije društvenih preduzeća i velikih sistema ide 750 miliona evra godišnje, što se mora rešiti do sledeće godine.
„Sa konsolidacijom državnog bankarskog sektora smo već krenuli. U toku je dijagnostička studija od strane Svetske banke koja će biti gotova za dve nedelje“, rekao je Mali i dodao da će do kraja meseca verovatno biti rešen problem jedne državne banke.
On je potvrdio da Srbijagas predstavlja „najveću opasnost“ za budžet za iduću godinu, zbog čega je započet proces restrukturisanja tog javnog preduzeća.
„Vrlo brzo ćemo izaći sa merama stabilizacije poslovanja Srbijagasa“, dodao je on.
Povodom predloga da se smanje nameti na rad, Mali je rekao da je ta mera opravdana ali neostvariva u ovom trenutku, jer se smanjuje naplata u budžet.
Prema njegovim rečima, od te mere se nije potpuno odustalo, samo prethodno mora da se konsoliduje budžet. On očekuje konsolidaciju budžeta tokom sledeće godine, a 2015. godine smanjenje poreza na zarade.
Petrović je rekao da bi smanjenje nameta na plate trebalo da bude postepeno i videti gde bi to bilo moguće nadoknaditi. „Nema besplatnog ručka“, konstatovao je predsednik Fiskalnog saveta.
Jadana li je fabrika koju vodi penzioner Vucurovic i predsednik sindikata Jovanovski. Znaci od jeseni vise nezaposlenih od zaposlenih.MASALA i to u gradu koji se „najbrze“ razvija.