Smanjenje javne administracije nije reforma sama po sebi, a budžetske uštede su važne, ali nisu dovoljne, kaže poznati svetski ekonomista Džefri Saks.
Saks premijeru Aleksandru Vučiću savetuje da je fiskalna konsolidacija važna, ali nije dovoljna da reši problem ekonomske stagnacije.
Saks, naime, kaže da nije važno šta će vlada da smanjuje, već koje će delove ekonomije da razvija.
„Vlada Srbije mora da zna koje su grane najperspektivnije i koje su prioritetne infrastrukturne investicije. To su komponente strategije rasta, koja Srbiji i dalje nedostaje“, naveo je Saks u intervjuu nedeljniku NIN.
On smatra da bi Evropa trebalo da ubrza proces pridruživanja novih članica i da bude otvorenija prema Srbiji, Rusiji i drugim zemljama.
„Za Srbiju je najbolje da se ne zaleće u evrozonu, sve dok traje velika kriza u kojoj se ona nalazi“.
Iako je, kako kaže, savetovao vlade mnogih zemalja, pa i Srbije, Saks napominje da ne bi uzimao zdravo za gotovo da su strani eksperti sigurno od koristi.
„Ako je njihov zadatak da pomognu Srbiji da se bolje predstavi, da ostvari bolju međunarodnu poziciju, mogu da budu korisni. Ako, sa druge strane, naplaćuju dosta novca za svoje usluge, a ne daju neke preterano originalne savete, ako pokušavaju da sklope određene poslove koji nisu preterano pametni potezi za zemlju, ne mislim da su korisni. To može da bude veoma skupo, a malo korisno“.
On takođe tvrdi i da neoliberalni pristup finansijskom tržištu nema smisla.
„Ako su finansijska tržišta neregulisana, završiće tako što će napraviti krizu. U osnovi, finansijska tržišta su svojevrsna pozivnica za krizu. Banke koriste tuđi novac, često varaju, često su kriminalne. Bankarskom sektoru potreban je ozbiljan regulatorni okvir, država koja će da ga kontroliše. U Americi su mnogi bankari zadržali svoja mesta, čak i nakon što su se banke ponašale užasno, kriminalno“, naveo je Saks.
On ističe da mnogi prevaranti i dalje vode hedž fondove i druge finansijske institucije, imaju prijatelje u politici, daju mnogo novca za političke kampanje, donacije i regulatori se više plaše njih nego oni regulatora. Tako da ne bih rekao da je došlo do fundamentalne promene sistema“.
Poredeći srpsku ekonomiju u vreme Ante Markovića, nakon petooktobarskih promena 2000. i danas, ovaj poznati ekonomista kaže da se radi o tri veoma različita perioda.
„Radio sam sa poslednjom Vladom SFRJ na pokušajima da zemlja preživi i da se stabilizuje ekonomija. To je, nažalost, propalo, jer svet nije pomogao kad je trebalo, a drugi razlog je bio unutrašnje prirode – jaki nacionalni pritisci doveli su do raspada zemlje“, naveo je Saks.
On podseća i da je period nakon bombardovanja bio težak.
„Srbija je prošla kroz strašnu dekadu koja je kulminirala 1999. Danas je zemlja na nogama, ali svet i Evropa još prolaze kroz glabalnu ekonomsku krizu i to stvari ovde ne čini jednostavnim. Srbija je osetila dve vrste šoka. Prvi je ekonomski, koji je pogodio ceo svet i evrozonu, a drugi je ekološki u vidu razornih poplava i velikih klimatskih promena. Iako stvari nisu jednostavne, one se popravljaju i nadam se da će Srbija uspeti u svom nastojanju da se pridruži EU, jer će to značajno pomoći u privlačenju investicija“, zaključio je Saks.
