Ekonomisti očekuju još dva smanjenja kamatnih stopa ove godine

Inflacija u Srbiji je od prošlog meseca na prihvatljivom nivou i približila se zacrtanom cilju Narodne banke Srbije od tri odsto (plus/minus 1,5 odsto), pa ekonomisti Kvartalnog monitora očekuju još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine, rekao je Miroljub Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Njihova očekivanja su u skladu sa i dalje uvećanom baznom inflacijom, koja je rezultat visokih troškova rada i ekspanzivne fiskalne i monetarne politike.

„Očekuje se da će NBS i Evropska centralna banka (ECB) tokom godine dodatno smanjiti stope, a dinamika smanjenja će zavisiti od kretanja inflacije i privredne aktivnosti“, kazao je Arsić na predstavljanju najnovijeg Kvartalnog monitora.

NBS je već u junu smanjila za 0,25 procentnih poena referetnu kamatnu stopu, što je bilo prvo popuštanje od kraja 2020. godine.

Dok je ranije inflacija bila visoka zbog cena hrane i energenata, sada inflacija najviše proističe iz rasta cena usluga, odnosno zbog bržeg rasta realnih zarada od rasta produktivnosti.

Prema Arsićevim rečima, tokom prvog kvartala ostvaren je visok međugodišnji rast realnih zarada od 8,7 odsto, ali zarade u odnosu na kraj prošle godine stagniraju, te će zbog opadanja inflacije plate u ovoj godini ostvariti međugodišnji rast od blizu deset odsto.

„Kao posledica neravnoteže između ponude i tražnje za radnom snagom, realne zarade su od 2018. godine (po)rasle preko 40 odsto, dok je produktivnost povećana za oko deset odsto. Rezultat je rast jediničnih troškova rada za oko 30 odsto. Zbog ovoga je manja konkuretnost srpske privrede u spoljnoj tgovini, ali (to) utiče i na rast cena nerazmenjivih dobara, usluga i drugog“, objašnjava Arsić.

Ova situacija je vidljiva i u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, koje se suočavaju sa demografskim problemima, dodao je Arsić.

Privredni rast se ove godine u potptunosti bazira na privatnoj i javnoj potrošnji, kao i na investicijama.

Spoljna tražnja je i dalje niska, prema rečima ekonomista, usled slabog privrednog rasta u Evropskoj uniji.

Ipak, ekonomisti očekuju dobar rezultat i rast bruto društvenog proizvoda (BDP-a) od oko 3,5 odsto u ovoj godini, iako prema njihovom mišljenju potrošnja može da bude pokretač rasta samo u kratkom roku, dok je za „dugi rok presudan rast izvoza“.

Fiskalna politika je na zacrtanom putu, pa čak i nešto bolja od budžetskog plana te je deficit za prva četiri meseca ove godine iznosio 24 milijarde dinara.

„Strukturni fiskalni deficit, koji odražava sistematsku razliku između poreza i rashoda u Srbiji je oko dva odsto, što je dugoročno neodrživo. Stoga je u narednim godinama potrebno da nekoliko većih rashodnih pozicija raste sporije od rasta BDP-a. Time bi se izbegli u budućnosti potreba za fiskalnom konsolidacijom u kojoj bi se smanjili rashodi i povećali porezi“, objašnjava Arsić.