Elektroprivreda Srbije ovih dana šalje ponude privrednicima za zaključenje novih ugovora, sa cenama koje su po prvi put šarene baš kao i one na berzi struje – s tom razlikom što je EPS i dalje skuplji od te iste berze. Jasno je onda ko zarađuje na regulaciji cena, ali ostaje pitanje zašto domaćoj privredi, ali i građanima stavljamo na teret tuđe loše poslovne odluke, a i ko kupuje jeftiniju berzansku struju kad EPS snabdeva gotovo celu domaću privredu električnom energijom?
Da li je stepen propadanja EPS-a bio toliki da ni zajam MMF-a od 2,4 milijarde evra, ali ni viša cena za građane i privredu ne može da ga postavi na noge, nego mora da se zarađuje i preko trgovine na berzi?
Ili država koja i dalje vodi EPS, a koja je i osnovala berzu električne energije jednima prodaje ispod cene, dok za druge važi druga cena? Ili država zna nešto i pre dešavanja na otvorenom tržištu pa želi da zaštiti potrošače? Ko onda zarađuje na lokalnoj berzi, dok traje kontrola cena struje od strane države?
Kako za Novu ekonomiju kažu u Privrednoj komori Srbije (PKS), završetak energetske krize u Evropi prouzrokovao je konstantan pad cena struje na referentnim berzama, počev od novembra prošle godine i konačnu stabilizaciju veleprodajnih cena u prvom kvartalu ove godine, čime je prestala potreba za ograničavanjem maloprodajnih cena električne energije u Srbiji.
Prva ponuda koju je EPS posle toga poslao, kada smo početkom ovog meseca razgovarali sa biznismenom Zoranom Drakulićem, glasila je na nekih 91 evro za megavatsat. To se u međuvremenu promenilo – nagore.
„Sada smo dobili ponudu sada od 94 i nešto evra po megavatsatu. Ali prvi put se dešava da privreda dobija različite cene. Neko je dobio 89, neko 84, neko i 97 evra. Tog dana kada vam pošalju ponudu, oni kao gledaju tržište. Šta to znači, da mi zavisimo od toga kog dana će oni da gledaju tržište i kada će da vam pošalju ponudu?“, kaže Drakulić.
Tržišno formiranje cena kako je EPS zamislio
Od političara do sada nismo čuli da će se cena struje formirati tržišno, dok je berza, iako je formirana u decembru 2022, trgovanje na dnevnom nivou počela tek prošle godine u julu. Zašto se i ranije privrednici nisu obavestili o tome kako će u doba visokih kamatnih stopa cene biti formirane i kako da eventualno pronađu druge dobavljače umesto EPS-a? Verovatno je odgovor na to pitanja jasan kada svi igrači na tržištu kažu da je najveći problem u poslovanju u Srbiji transparetnost.
Kako objašnjavaju iz PKS, imajući u vidu da od 1. maja ističu ugovori o snabdevanju koje je EPS zaključio po ograničenim cenama u skladu sa preporukama Vlade Srbije, a u cilju zaštite privrede u uslovima poremećaja na tržištu, Elektroprivreda Srbije je počela da ugovara snabdevanje „po tržišnim principima u uslovima konkurencije“.
„EPS nudi kupcima uslugu snabdevanja električnom energijom po cenama značajno nižim u odnosu na do sada ograničene cene od 119,67 evra po megavatsatu. Cene se formiraju na osnovu više faktora, a to su ukupna potrošnja, dijagram potrošnje, kao i prilike na tržištu. Tokom pregovaranja sa svakim pojedinačnim kupcem, Elektroprivreda Srbije nudi više opcija ugovaranja cena, perioda snabdevanja, pa i mogućnost usklađivanja cena električne energije sa tržišnim kretanjima tokom ugovorenog perioda snabdevanja, koje kupci mogu odabrati u skladu sa svojim potrebama“, navode u PKS.
Prema podacima SEEPEX-a, srpske berze struje, prosečna cena trgovanja je u aprilu mesecu bila 62,23 evra po megavatsatu. I u proteklih 90 dana, kada se pogleda trgovanje na berzi, cena je uvek bila niža od 119,67 evra koliko je privreda sve to vreme plaćala.
Ako se pogleda trgovanje u petak, najniža cena je iznosila 72, a najviša 135 evra za megavatsat.
Kako očekujete cenu struju za snabdevanje da bude ista kao na berzi? Berza je veleprodajno tržište i naravno da je cena tu manja. Na tu cenu dolaze drugi troškovi, prenos i distribucija. Pa ni cena goriva nije ista kada pumpadžija je plati na pragu rafinerije i kada je proda na pumpi. Druge stvari i fleksibilnosti treba da budu možda ponudjene, ne može se očekivati čista cena sa berze.