EU: Izjave Brajana Hojta Jija su njegovi stavovi i nisu usaglašene sa našim stavovima

Izjave Brajana Hojta Jija da Srbija neće napredovati na putu ka EU ako se ne odrekne veza s Rusijom su „njegovi stavovi i nisu usaglašeni s EU“.

To su rekli u Briselu izvori EU agenciji Beta, na pitanje koliko, na osnovu onoga o čemu govori Hojt Ji, SAD mogu uticati na to da li Srbija može da se približi članstvu u EU, imajući u vidu da su i pravni i politički okvir za to pregovori o članstvu EU-Srbija.

U evropskim diplomatskim izvorima je Beti potvrđeno da je i Rusija na najvišoj diplomatskoj ravni od EU zatražila objašnjenje toga kako Vašington sebi može pripisati pravo da u ime EU odlučuje o tome da li će ili neće neka zemlja postati nova članica EU. 

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da poruke Hojt Jija predstavljaju isti način pritiska kakav su SAD i EU izvršile na Ukrajinu kad se odlučivalo hoće li Kijev potpisati sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini s EU ili zadržati i tesne veze s Rusijom. 

Izvori u Briselu su takođe kazali da je i sam Hojt Ji objasnio da njegova izjava da Srbija „ne može sedeti na dve stolice“ i da mora da se opredeli ili za EU ili za savezništo s Rusijom, nije „ultimatum“, već samo „savet“. 

Takođe je predočeno da je delegacija Evropske komisije u Beogradu ponovo istakla da EU očekuje da Srbija do kraja pregovora postepeno usaglasi svoju spoljnu politiku s međunarodnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući odnose i pitanje sankcija EU Rusiji. 

Zamoljeni da objasne šta znači poruka Hojta Jija srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću da „zna kakve će biti posledice“ ako Srbija ne uvaži stav Vašingtona da je Kosovo nezavisno i da se ne sme dirati u teritorijalni integritet Kosova, odgovor je glasio da nije jasno šta je pod tim mislio američki visoki zvaničnik. 

U diplomatskim krugovima u Briselu se ocenjuje da upozorenja Hojta Jija mogu da se razumeju i u konteksu dijaloga o Kosovu koji je u Srbiji sazvao predsednik Vučić, pa i izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da je nužno naći „liniju razgraničenja“ i postojane nagodbe oko srpskih i interesa kosovskih Albanaca.