Pronalaženje ravnoteže između privatnosti podataka i potreba za oglašavanjem nije izazov samo za regulatore.
Evropska unija se priprema za preispitivanje svojih propisa o korišćenju internet „kolačića“ (cookies), s obzirom na opštu nezadovoljstvo korisnika zbog dosadnih banera za pristanak na tu vrstu zaštite privatnosti.
Iako su kolačići postali ključni za kontrolu privatnosti podataka prilikom surfovanja internetom, sveprisutni baneri za pristanak na kolačiće izazvali su frustraciju među korisnicima, prenosi TechSpot.
Komesar za pravdu Evropske unije, Didije Rejnders, nedavno je u razgovoru za nemački list „Welt am Sonntag“ istakao da Evropska komisija razume koliko su baneri za pristanak na kolačiće postali naporni i da se razmatraju moguća rešenja.
Gugl (Google) radi na prelasku svog pretraživača Hrom (Chrome) sa korišćenja kolačića. Inovacije poput „Trust Tokens“ i „Privacy Sandboxes“ dizajnirane su tako da oglašivačima pružaju ograničene informacije o korisnicima dok štite lične podatke.
Međutim, postoje zabrinutosti da bi Gugl mogao iskoristiti ove sisteme da ograniči funkcionalnosti pretraživača, kao što su ekstenzije. Gugl planira da ovog meseca prestane sa korišćenjem kolačića trećih strana.
Izazov za Gugl je pronalaženje ove ravnoteže, s obzirom na to da je oglašavanje vitalno za njihov poslovni model. Za razliku od njega, kompanije poput Mozille i Apple-a, koje ne zavise toliko od prihoda od oglašavanja, preduzele su odlučnije korake protiv reklamnih kolačića.
Rejnders je naglasio da, iako je potrebno informisati korisnike o kolačićima pre njihove aktivacije, to ne bi trebalo da otežava iskustvo pretraživanja interneta.
Većina posetilaca internet sajtova u poslednjih nekoliko godina suočila se sa banerima ili iskačućim prozorima koji traže dozvolu za različite vrste kolačića, uključujući one neophodne za osnovnu funkcionalnost sajta, reklamne kolačiće i druge.
Iako mnogi sajtovi nude jednostavan izbor između prihvatanja svih kolačića ili blokiranja svih neesencijalnih, brojni sajtovi zahtevaju višestruke klikove kako bi se odbili kolačići, često navodeći posetioce da izaberu opciju „dozvoli sve“ zbog praktičnosti.
Ovi baneri se prikazuju u skladu sa propisima o privatnosti koje je EU implementirala 2018. godine. Rejnders je spomenuo da komisija ima za cilj da ublaži „umor od kolačića“ dok istovremeno osigurava da korisnici razumeju mehanizme online oglašavanja i donose informisane odluke o svojim podacima.
Jedno od predloženih rešenja je zahtevanje od sajtova da zapamte sklonosti posetilaca, čime bi se obrazac za pristanak prikazivao samo jednom godišnje.
Komisija se nada da će velike platforme poput Meta, X i drugih dobrovoljno pristati na pružanje transparentnih informacija o upotrebi kolačića i izbegavanje iritiranja korisnika. Očekuje se da će ovaj pristup usvojiti i manji veb-sajtovi.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2025. godinu, kojim se predviđa povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a. U budžetu o kom se ove nedelje raspravlja u Narodnoj skupštini, predviđen je rast ...
U hotelu St. Regis na Beogradu na vodi danas je održan "Luxury Adriatic Summit", sa ciljem da "pozicionira region, a posebno Srbiju, na evropskoj mapi luksuza". Ministarka privrede Adrijana Mesarović uvodnim...
Obnovljivi izvori energije (OIE) glavni su fokus energetskog sektora danas. Ako novim tehnologijama dodamo i veštačku inteligenciju, mi smo na izvoru bogatom idejama i mogućnostima. Obnovljivi izvori energi...
Prosečna bruto zarada u septembru ove godine iznosila je 132.783 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.115 dinara.Rast bruto i neto zarada u periodu januar-septembar 20...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
