Evropska unija zabeležila je trgovinski suficit od milijardu evra u drugom kvartalu 2023. godine, za koji je uglavnom odgovoran pad cena energenata, navodi Eurostat. Trgovinski podaci pokazuju da je izvoz opao za dva odsto, a uvoz za 3,5 odsto u poređenju sa prvim kvartalom, što je dovelo do „malog trgovinskog suficita“.
EU je u prethodnih šest kvartala beležila spoljnotrgovinski deficit. U trećem kvartalu 2022. godine EU je registrovala deficit od 155 milijardi evra, što je bio najviši nivo od 2019. godine.
Trgovinski deficit nastaje kada uvoz neke zemlje ili oblasti premaši izvoz, i tada se njen trgovinski bilans smatra negativnim.
Smanjenje uvoza u EU (iz zemalja van tog bloka) u drugom kvartalu 2023. godine povezano je sa manjom vrednošću uvezene energije (za 15,6 odsto) i sirovina (za 10,9 odsto).
Kada se radi o izvozu iz Evropske unije u druge zemlje, svi sektori su zabeležili pad, osim „mašina i vozila“ (gde je zabeležen za 2,5 odsto veći izvoz).
Najveći pad izvoza iz EU je zabeležen kod energije (-22,5 odsto) i sirovina (-9,3 odsto).
U drugom kvartalu 2023. godine, EU je imala trgovinski suficit od 15,6 milijardi evra za hranu, piće i duvan i 48,5 milijardi evra za hemikalije.
Što se tiče energije, trgovinski bilans je „poboljšan“ (sa deficita od -115,3 milijarde evra u prvom kvartalu došlo je do deficita od -100,0 milijardi evra u drugom kvartalu).