EU: Rusko tržište je naše

EU očekuje da zemlje kandidati, među kojima i Srbija, ne iskoriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu.

Evropska unija očekuje da zemlje kandidati koje pregovaraju o članstvu u EU, uključujući Srbiju i naročito Tursku, kao ni Brazil, Argentina, Urugvaj, Švajcarska i drugi ne iskoriste ruske uzvratne sankcije EU da bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu.

To su jasno stavili do znanja šefovi diplomatija EU na zasedanju prošlog petka, iako se, gledano sa čisto pravnog međunarodnog stanovišta, od kandidata za članstvo ne može tražiti da zaustave svoje kompanije, izvoznike hrane, koje bi želele da udovolje većoj potražnji ruskih partnera, rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji u Briselu.

Zvaničnici u Komisiji su hteli da naglase da je to „više pitanje morala i solidarnosti“ s EU, uz opasku da su ministri EU poručili da je cilj evropskih sankcija Rusiji da se „hitno izdejstvuje političko, održivo rešenje“ za ukrajinsku krizu. 

I, kako su obrazložili, „da bi se obezbedilo jedinstvo međunarodne zajednice i održalo međunarodno pravo, Evropska unija očekuje da se treće zemlje i kandidati za članstvo uzdrže korišćenja novih trgovinskih prilika koje se otvaraju uvođenjem ovih mera“ . 

U analizama medija i zvaničnika EU je zaključeno da će pomalo neočekivane ruske uzvratne sankcije izazvati štetu od više stotina miliona evra proizvođačima u Uniji, pa je pravljena i računica na kojim tržištima bi Rusija mogla naći zamenu za tu hranu iz EU. 

Tako je u španskom listu Pais osvanuo naslov koji sugeriše da će španska čuvena „serano“ pršuta biti zamenjena „srpskom pečenicom“ i drugim „po kvalitetu poznatim srpskim suhomesnatim proizvodima“, kako je u članku objasnio jedan uvoznik ruske hrane. 

Evropska komisija je juče odobrila nadoknadu od 125 miliona evra da bi se bar delom obeštetili oni proizvodjači voća i povrća iz EU, najviše Poljaci, Litvanci, Bugari i Holandjani, kojima je sada onemogućeno da izvoze na rusko tržište. 

Slediće i mere za obeštećenje proizvođača mesa, mesnih prerađevina i ribe iz EU, a u Evropskoj komisiji su Beti preneli da je zabrinjavajuće i to što je uočljivo da i moćni proizvođači hrane u Turskoj, kandidatu za članstvo, uveliko ugovaraju znatno povećanje prodaje na ruskom tržištu. 

Zemlje EU su prošle godine izvezle u Rusiju hranu i druge poljoprivredne proizvode u vrednosti od 11,8 milijardi evra, a od toga je Nemačka izvezla te robe u vrednosti od milijardu i 600 miliona evra, Holandija milijardu i po, a Poljska 1,2 milijarde evra. 

Kritike, iako tu ne može biti zahteva za „solidarnost“ ili „moralne razloge“ kao kandidatima za članstvo, upućene su i Argentini, Urugvaju, Brazilu, velikim izvoznicima mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda koji će nesumnjivo imati velike koristi od ruskih protivsankcija EU. 

Švajcarska je stavila do znanja da neće prihvatiti ponude nekih proizvođača iz EU da preko njenih kompanija poljoprivredni proizvodi iz evropske dvadesetosmorice ipak budu plasirani na rusko tržište. 

Ali, švajcarski proizvođači sira i kafe, naročito, uvereni su da će osetno povećati izvoz u Rusiju. 

Evropska unija raspolaže fondom od 420 miliona evra za hitnu pomoć poljoprivrednicima koji bi pretrpeli naglu štetu, što će svakako biti iskorišćeno, jer ruska zabrana uvoza obuhvata sve mesne proizvode, ribu, mleko, voće i povrće iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške, koje su joj najpre uvele ekonomske sankcije.

Međunarodni diplomatski zvaničnici u Briselu su Beti preneli da su u „EU pomalo zatečeni i ljuti na sve kandidate za članstvo, jer smatraju da je uzdržavanje od preuzimanja tržišta evropskim izvoznicima u Rusiju takođe stvar solidarnosi i zajedničkih vrednosti“. Oni zato primećuju da će „sledeći put kad EU bude trebalo da iskaže solidarnost sa zemljama kandidatima, imati na umu i kakvu solidarnost su one pokazale prema EU, kad je njoj bilo potrebno“.