Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast i pad inflacije

U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada, a među zemljama kandidatima za članstvo, jači privredni rast od 4,2 odsto se naredne godine očekuje u Srbiji, ocenila je Evropska komisija u jesenjoj ekonomskoj prognozi za 27 zemalja članica Unije i za devet zemalja kandidata.

U objavljenoj prognozi se ocenjuje da će rast BDP u Srbiji, nakon 4,2 odsto sledeće godine, u 2026. godini blago porasti na 4,3 odsto.

Motor rasta je uglavnom domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati, a ujedno je rast podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.

Za 2025. godinu za Srbiju se procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7 odsto na 3,7 odsto, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije (NBS).

Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, za koju se ocenjuje da će se postepeno blago poraviti tokom 2025. i 2026. godine.

U prognozi se, međutim, ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nstaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući stranim direktnim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama.

Istovremeno, ocenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je 2023. godine iznosio 2,6 odsto BDP, u 2025. godini dostići 5 odsto BDP, što je posledica pojačanog uvoza.

Rizik za Srbiju predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere, prenosi Beta.

Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć. Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredvišenog porasta javnih ulaganja.

Evropska komisija konstatuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14 odsto moglo do 2026. godine da uspori na 7 odsto uporedo sa padom inflacionih pritisaka.

U regionu, rast BDP od 4,2 odsto se za 2025. prognozira i za Crnu Goru, ali se za tu zemlju kandidata za članstvo u EU, posle pada inflacije u svgustu na međugodišnju stopu od 2 odsto, za sledćiu godinu prognozira njen porast.

Crna Gora je ove godine do avgusta imala i budžetski suficit od 1,3 odsto, ali su procene da će i tu doći do izvesnih pogoršanja zbog porasta plata, kao i da će zbog otplate dugova doći do porasta udela javnog duga u BDP.

Za Severnu Makedoniju Evropska komisija prognozira rast BDP od 2,6 odsto u 2025. godini, ali i pad inflacije na oko dva odsto.

Prognozirani rast BDP Albanije je 3,6 odsto, a i inflacija u granicama ciljanih 3 odsto. Sličan privredni rast kao u Albaniji, od 3,8 odsto, ali i blagi rast inflacije, prognoziran je i za Bosnu i Hercegovinu.

Za EU se u prognozi za sledeću godinu projektuje privredni rast od 1,5 odsto, posle ovogodišnjeg skromnog rasta za koji se očekuje da će na kraju godine iznositi 0,9 odsto.

Rast je malo slabiji u zoni evra pa se za ovu godinu prognozira 0,8 odsto a za sledeću 1,3 odsto.

Evropska komisija, međutim, za EU prognozira nastavak pada inflacije koja je ove godine sa prognoziranih međugodišnjih 2,6 odsto više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih 6,4 odsto, a u sledećoj godini bi trebalo da se spusti na stopu od 2,4 odsto.

Za zonu evra je za sledeću godinu prognozirana stopa inflacije od 2,1 odsto.

Strani investitori vide Srbiju kao stabilnog partnera, a energetika predvodi rast