Ukoliko se ne reši problem nadoknade materijalnih troškova i ogromnih računa za grejanje, fakulteti će biti prinuđeni da zatvore vrata.
Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, 11 je predložilo više školarine za narednu akademsku godinu. Cena studija je povećana za 200 do 13.000 dinara, a ovom predlogu fakulteta koji će biti dostavljen Ministarstvu prosvete žestoko se protive predstavnici studenata. Najveće povećanje je predložio Fakultet organizacionih nauka (FON), za 13.000 u odnosu na prošlogodišnju školarinu.
Na sednici Senata Univerziteta u Beogradu, rečeno je da su ovom rešenju neki fakulteti pribegli kako bi nadomestili novac koji država ne daje za materijalne troškove. Država po rečima dekana, samo na jednom fakultetu izmiruje materijalne troškove u iznosu od 50 odsto, dok su na ostalima ta sredstva od četiri do 10 odsto.
Na sve ovo i već postojeće dugove za komunalije koje fakulteti ne mogu da izmire, „kap u punoj čaši” je i smanjen budžet za prosvetu.
„Problem je što su za 10 odsto smanjena sredstva za materijalne troškove za Univerzitet u celini, tako da će se dugovi koji već postoje samo uvećavati. Mnogi fakulteti se nalaze u teškoj situaciji, posebno oni koji imaju samostalno grejanje. Nadamo se da postoje alternativni načini da se troškovi namire i to će biti i tema razgovora sa prosvetnim vlastima, a videćemo koliko i grad može da pomogne.“ – izjavio je novinarima posle sednice rektor BU, prof. dr Vladimir Bumbaširević.
Kako se čulo na sednici, u Rektorat je već stigla žalba studenata FON-a na odluku fakulteta da poveća školarinu. Hemijski fakultet je u dogovoru sa studentima predložio da cena indeksa bude viša za 12.000 dinara, a najmanje dodatnog novca je tražio Fakultet političkih nauka – samo 200 dinara.
U odnosu na prošlu godinu, novu cenu studija u proseku za pet-šest hiljada dinara traže i Rudarsko-geološki fakultet, Tehnološko-metalurški, Učiteljski, FASPER, Geografski, Poljoprivredni, kao i Fizička hemija i Pravni.
Ovi predlozi, kao i predlozi broja brucoša, biće po rečima prorektorke prof. dr Nade Kovačević, prosleđene Ministarstvu prosvete do 15. februara.
Kada je reč o kvotama, prosvetne vlasti imaju pravo da koriguju broj studenata, ali konačnu odluku o školarinama donose saveti fakulteta.
Na predlog dekana Mašinskog fakulteta, u dnevni red sednice je uvršćena i tačka o materijalnim troškovima fakulteta, koja je izazvala i najviše rasprave i jednoglasan stav svih predstavnika fakulteta i instituta na BU.
„Realni materijalni troškovi fakulteta i instituta koji plaćaju grejanje, struju, vodu, odnošenje smeća višestruko su veći nego što dobijamo od Ministarstva prosvete. To je i uzrok mnogih problema, a fakulteti se dovijaju kako da ih reše, pa povećavaju školarine. To je najgore rešenje – da se ide „preko leđa” studenata. Ima alternativnih načina, da se na primer deo sredstava za nauku preusmeri na materijalne troškove, jer nema rada u hladnim laboratorijama.“ – rekao je dekan prof. dr Radivoje Mitrović.
On je naveo da za ovo rešenje Univerzitet ima svega nekoliko meseci, do kraja juna, pre nego što počne novi istraživački ciklus.
Kako se čulo, grejanje predstavlja najveći problem za fakultete, uz struju, smeće i vodu, a nekoliko dekana je apelovalo da se pronađe rešenje u dogovoru sa gradom Beogradom.
„Red je da Beograd sledi primer Novog Sada koji pomaže svoj Univerzitet i snizio im je cenu grejanja za 50 odsto. Ukoliko se ne nađe neko rešenje, fakulteti će biti prinuđeni da zatvore vrata.“ – rekao je dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Ivan Gržetić.
Trenutno je najdramatičnija situacija na Rudarsko-geološkom fakultetu, jer moraju da zapečate kotlarnicu, a za prelazak na novi sistem grejanja im je potrebno 60 miliona dinara. Ukoliko se taj problem ne reši, sigurno neće biti nastave u novoj školskoj godini na ovom fakultetu.Još jedan od problema je što fakulteti do 8. februara treba da dostave sistematizaciju radnih mesta, u sklopu određivanja maksimalnog broja zaposlenih.
Rektor međutim kaže da je problem u tabelama za popunjavanje jer u visokom obrazovanju je značajan broj nastavnika zaposlen na određeno (asistenti, docenti, vanredni profesori), a na primer na Medicinskom fakultetu klinički asistenti nisu zaposleni ni na određeno ni na neodređeno, već po ugovoru o delu.
Od Ministarstva prosvete je traženo dodatno pojašnjenje, ali ga fakulteti nisu dobili.
@Davore sve si tako lepo opservirao. Nadam se da ćeš dobiti sendvič za to. I dalje se oseti srdžba u pisanju na frilensere kao izdajnike, kriminalce itd. Ljudi, da li ste vi bre normalni? Frilenseri trebaju da tumače zakone, da znaju da nisu uređeni i da ne znam šta sve rade. Kao da nisu vaši sugrađani već neke druge zemlje. Želite im zlo, okrivljuje te ih, radujete se da prođu što gore. Jer zamislite drznuli su se da zarade novac svojim radom i uživali su u tim parama koji su sami zaradili. Po vama bi bilo najbolje da im izvršitelji uzmu sve i da ih šutnu na ulicu. I da vaše sitne duše budu zadovoljne i potaman. Jer ste vi tobož plaćali porez i tobož zbog frilensera nema puteva i bolnica. Toliko je to netačno Davore da ni sami ne verujete u tu pesmicu koju ste naučili. Ako radite negde vi i ne plaćate porez već to vaš poslodavac čini umesto vas. Ne može biti greška pojedinca već države. Ako žele da naplate nešto moraju da urede tu oblast, a ne obrnuto.