Vesti iz zemlje

12.12.2016. 16:44

Autor: Nova Ekonomija

‘Ferero’ napravio projekat razvoja proizvodnje lešnika u Srbiji

Jezgraste voćne vrste su zapostavljene u našoj proizvodnji. Činjenica je da Srbija godišnje proizvede skromnih 1.500 tona lešnika.

Turska proizvede čak 650.000 do 700.000 tona, dok je proizvodnja u Italiji na nivou oko 120.000 tona.

Italija i Nemačka uvezu 100.000 tona lešnika iz Turske. Samo od tog posla turski proizvođači zarade milijardu dolara, dok od ukupnog izvoza lešnika ostvare vrednost 2,7 milijardi dolara, kolika je i vrednost ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije, piše Agroklub. 

Prema mišljenju dr Zorana Keserovića, predsednika Društva voćara Vojvodine i konsultanta italijanske kompanije Ferero, sve su to razlozi koji upućuju na zaključak da bi trebalo da unapredimo proizvodnju lešnika. 

„Kompanija Ferero je uz saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede i konsultantima s fakulteta u Beogradu i Novom Sadu napravila odličan projekat razvoja proizvodnje lešnika. Cilj je da se pod tom voćnom vrstom nađe 10.000 hektara. Namera Italijana je da se unapredi sortna čistoća. Dosta proizvođača kod nas ima zastupljene izmešane sorte i to predstavlja veliki problem u otkupu“, kaže Keserović. 

Napominje da su napravljeni i kalibratori za posebne sorte kao i sušare koje rade na određenom režimu za svaku sortu. Smatra da će povećanjem površina pod leskom paralelno rasti i uvoz mašina za prikupljanje plodova, kalibriranje i sušenje. 

Procenjuje se da će ove sezone pod leskom biti posađeno između 500 i 700 hektara. 

Keserović kaže da je veliko interesovanje voćara za podizanje zasada i mimo ugovora sa Fererom. To potvrđuje i činjenica da su još dva meseca pre zvanične prodaje sadnice leske u novembru bile rasprodate. Naročito je bila jagma za sadnicama kalemljenim na mečiju lesku. Italijanski otkupljivači su zainteresovani za sorte namenjene konditorskoj industriji poput tonda đentile romana i gifoni. 

„Italijani zahtevaju da voćari urade analizu zemljišta i na osnovu nje đubrenje. Podrivanje ili rigolovanje na 70 do 80 centimetara je obavezno. Razmišljalo se da razmak u zasadu bude 5×3 metra, ali se vremenom ipak ustalilo rastojanje 5,5 x 4,5 do 5 metra pošto leska preferira osunčanost.“ 

„Postavljanje sistema za navodnjavanje kap po kap je obavezno. Proizvođači su u minulom periodu dosta grešili i oko zaštite lešnika. To nam se i ove godine desilo kada je u vreme formiranja plodića rod izgubljen. Mislim da i kod žbunastih formi lešnika, treba formirati stablo od 40 do 50 centimetra odakle će se razvijati primarne grane koje će nositi sekundarne i dalje rodne grane“ napominje Keserović kada se govori o podizanju zasada. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.