Finansiranje „poverljivih“ državnih poslova sve češće iz budžetske rezerve

Da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se tokom godine u budžetu osloboditi dovoljno novca za njihovo finansiranje, pita se Fiskalni savet Srbije u svojoj najnovijoj analizi koja se bavi korišćenjem tekuće budžetske rezerve, piše Forbes Srbija.

U njoj, oni navode, između ostalog, da je upotreba budžetske rezerve nedovoljno transparentna i to iz dva razloga: pored onog koji se tiče šturih obrazloženja u kojima po pravilu izostaju informacije za šta tačno se novac koristi, glavni razlog je zapravo velika potrošnja za finansiranje poverljivih državnih rashoda.

U Fiskalnom savetu izračunali su, tako, da je samo od 2018. do 2022. godine skrivajući se iza poverljivosti, stroge poverljivosti i državne tajne iz budžetske rezerve preraspoređeno najmanje 720 miliona evra, a da poreski obveznici ne znaju gde je taj novac otišao.

Pritom, ovaj trošak nije potpun, pošto za 2019. godinu nikada nisu objavljeni celi podaci, dok se oni za 2023. godinu još čekaju i biće poznati tek kada se objavi Završni račun za tu godinu.

Rastegljivost poverljivosti

Vraćajući se na pitanje s početka teksta, u analizi se konstatuje da država neke svoje rashode povezane sa bezbednošću mora držati u tajnosti i to regulišu određeni propisi, ali je nelogično da se u tolikoj meri za te svrhe koristi budžetska rezerva.

„Poverljiva rešenja trebalo bi da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesan i nepredviv izvor finansiranja kakav je budžetske rezerva“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Drugim rečima, pošto budžetska rezerva funkcioniše tako što se sredstva opredeljena budžetom za jednu svrhu kasnije tokom godine prebace za drugu jer budžetski korisnik kome su inicijalno data nije uspeo da ih potroši, nameće se zaključak da se zapravo institut poverljivosti zloupotrebljava.

Odnosno, kako se navodi u ovoj analizi, „preširoko se koristi“.

Dokaz da je to tako je i dugačak spisak onih koji se „kriju“ iza državne tajne ili poverljivosti, a među kojima ima i resora i organa koji nisu ni u kakvoj vezi sa bezbednošću zemlje.

Na poverljiva rešenja odlazi čak 40 odsto ukupnih sredstava iz budžetske rezerve, a od tog iznosa samo 35 odsto opredeljuje se za bezbednosni sektor.

Od 2018. do 2022. godine može se pobrojati oko 85 milijardi dinara ili 720 miliona evra koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja.

Kada se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno raspoređeno 225 milijardi dinara, to znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti, odnosno ne zna se za koje su namene otišli, piše u ovoj analizi u kojoj se dodaje i da je ovo prilično neočekivan podatak.

U Srbiji sve postaje poverljivo?

Za Fiskalni savet još jedan neočekivani rezultat je i to što je od ukupno 85,1 milijardu dinara namenjenih preko poverljivih rešenja samo 30 milijardi ili 35 odsto otišlo na bezbednosni sektor, tačnije Ministarstvu odbrane, MUP-u ili BIA.

Ostalih 55,1 milijardu dinara što je 65 odsto od ukupne cifre otišlo je korisnicima koji nemaju neposredne veze sa bezbednošću zemlje.

Tako su korisnici ovog novca Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Avio služba Vlade, Uprava za zajedničke poslove pa čak i Ministarstvo omladine i sporta, ali najveći pojedinačni korisnik je ipak Generalni sekretarijat Vlade Srbije.

Samo Ministarstvu finansija preko poverljivih rešenja stavljeno je na raspolaganje oko 200 miliona evra, što je iznos identičan onom datom Ministarstvu odbrane, konstatuje se u analizi.

„Najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja o koristićenju budžetske rezerve odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade. Pored analize iznosa datih po poverljivim procedurama indikativna je i analiza broja rešenja. Od ukupno 158 pobrojanih poverljivih rešenja čak 53 odnosi se na samo jednu instituciju – Generalni sekretarijat Vlade. Dakle korisnik svakog trećeg poverljivog rešenja o upotrebi budžetske rezerve je bila ova institucija, a pojedinačna vrednost ovih rešenja u proseku je bila oko milion evra“, kaže se u analizi upotrebe tekuće budžetske rezerve.

Fiskalni savet ukazao je da se veličina budžetske rezerve koja se koristi pod oznakom poverljivosti ne može pratiti u realnom vremenu pošto Vlada nije dužna da informacije o tim trošenjima objavljuje u Službenom glasniku.

Ovi podaci mogu se naći tek u Završnom računu budžeta koji se objavljuje osam ili devet meseci nakon završetka te godine.

„U konkretnom slučaju to znači da će prvi podaci za rezervu u 2023. godini biti poznati ove jeseni. Kada govorimo o sadržaju tih informacija one se odnose samo na iznos i budžetskog korisnika, bez bilo kakvih naznaka o nameni potrošenih sredstava“, konstatuje se i dodaje da za 2019. godinu čak nema ni tih osnovnih podataka.

Naime, u Završnom računu za tu godinu objavljeno je samo koliko je sredstava upotrebljeno nakon rebalansa budžeta koji je usvojen u oktobru, dok je poverljiva upotreba rezerve u prvih devet meseci, pre usvajanja rebalansa, ostala nepoznanica do danas, zaključuju se u analizi Fiskalnog saveta o upotrebi budžetske rezerve.