Fiskalni računi uskoro postaju i tiketi za nagradnu igru

Da bi se smanjila siva ekonomija, koja čini trećinu bruto domaćeg proizvoda, Vlada je najavila da će uskoro organizovati poresku lutriju. 

Građani će sakupljanjem fiskalnih računa imati priliku da osvoje vredne nagrade. 

Ovo nije prvi pokušaj u Srbiji da se i igrom na sreću bori protiv sive ekonomije. Poslednji je bio 2013. kada su dobitnicima podeljeni automobil, kućni aparati i druge nagrade.

Fiskalni računi ponovo će postati listići za igru na sreću, neko vreme. Iako javnosti još nisu poznata sva pravila te igre, zna se da će građani slanjem računa imati priliku da osvoje nagradu, i to ne samo za sebe.

Goran Kovačević, član radne grupe o poreskoj lutriji Ministarstva finansija kaže da lokalna samouprava čiji građani budu poslali najviše fiskalnih računa dobiće određenu nagradu.

„Ta nagrada je ono što je najinteresantnije od svega, odnosno da ti ljudi vide o čemu se radi kada plaćaju porez i zašto plaćaju porez, jer će to biti nagrade tipa obnova škole, dečijih igrališta i neke slične stvari gde ljudi treba da shvate da porez plaćaju da bi svi zajedno živeli bolje, a ne radi nečijeg hira“, objašnjava Kovačević.

Šansu za nagradu više imaće oni koji račun plate karticom jer problem sa sivom ekonomijom dolazi delom i od gotovinskog plaćanja, koje je u Srbiji čak pet puta učestalije nego u svetu. Naplatu poreza i nagradnom igrom rešavale su Slovačka, Hrvatska, ali i Potrugalija i Španija. Upućeni tvrde da su ove zemlje tako uspele da podignu svest građana.

„Pored ovih promotivnih akcija i tih sporednih mera ipak u osnovi mi se čini da fokus treba da budu uvek one osnovne, preventivne mere, upozoravajuće koje su zasnovane na određenim sankcijama, jer država tako ipak najpre može da dejstvuje na najveći broj građana, a to su mere koje su usmerene kako prema prodavcima, znači redovne kontrole da li izdaju fisklane račune, tako i prema kupcima“, kaže profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

Motivisanje građana da uzimaju fiskalne račune je poželjno ali ne treba zaboraviti da je kupac prema zakonu iz 2004. godine dužan da sačuva račun u krugu od 20 metara od mesta gde ga je dobio. Na taj način trebalo je uspostaviti praksu da sami tražimo račun onda kada ga ne dobijemo kako ne bismo platili kaznu od 1.000 dinara.

Za nepunih 12 godina tržišna inspekcija, koja je nadležna da kontroliše kupce, nije obavila nijednu kontrolu. U odgovoru RTS-u navode da smatraju da ni u narednom periodu ta aktivnost ne treba da bude deo njihovih planova jer, kažu, glavni fokus kontrola treba da budu oni koji izdaju račune.

Koliko njih izdaje račune, da li odredba o kontroli kupaca treba da se izmeni ili obriše iz zakona i odgovore na pitanja o lutriji, još čekamo i od Ministarstva finansija i od njegovog organa – Poreske uprave.