Fiskalni savet: Budžet za 2018. otvara mogućnost za povećanje javnih finansija i smanjenja poreza

Budžetom za 2018. godinu ostvaren je jedan od najvažnijih ciljeva fiskalne konsolidacije – nizak i dugoročno održiv fiskalni deficit, ocena je Fiskalnog saveta.

Predstavljajući prednosti i slabosti budžeta za narednu godinu, Fiskalni savet je istakao da je najveća slabost budžeta to što zadržava privremene mere fiskalne kosolidacije, umanjenje iznadprosečnih penzija i zabranu zapošljavanja.

„Osnovno je da je fiskalna konoslidacija donela dobre rezultate a to je nizak deficit i opadajući dug. Sada je poželjno da se ovaj rezultat pretvori u trajno stanje javnih finansija“, izjavio je na konferenciji za novinare predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. 

Budžet predviđa uravnotežen deficit

Budžet predviđa uravnotežen deficit, a osnovno je da unutar ovog budžeta na srednji rok će postojati prostor za povećanje plata i penzija, rekao je on. 

Budžet takođe, kako je rekao, otvara mogućnost i za povećanje javnih finansija i smanjenja poreza. 

„Mora se otkloniti problem nekih državnih preduzeća da se ne bi gubici ovih preduzeća prelivali na državu“,ističe Petrović. 

Nizak deficit treba da se zadrži kao trajno stanje javnih finansija, ili u narednih barem 5 do 7 godina, ocenjuje FS. 

„To predstavlja temelje za održive zdrave javne investicije i ovaj budžet je na tom tragu. Projekcije prihoda i rashoda su realistične i može se očekivati ostvarenje uravnoteženog budžeta“, kaže Petrović. 

Postoji novac koji bi mogao da se troši

Fiskalni savet predviđa rast BDP od 4 odsto, dok vlada predviđa rast od 3,5 odsto BDP-a, rečeno je na današnjoj konferenciji.

Petrović je ocenio da postoji novac koji bi mogao da se troši jer je očekivano povećanje javnih prihoda i naglasio da je nužna reforma poreskog sistema a to će biti izvor onda i sredstava za trošenje. 

Smanjivanje javnog duga dovodiće do smanjivanja kamata po kojima se država zadužuje, i to je takođe ono što je deo povećanja javnih prihoda. 

Sa 2020. godinom, kaže, moglo bi da dugovi javnih preduzeća budu otplaćeni, a reformom tih preduzeća potrebno je sprečiti da se ona ponovo zaduže i to prevale na budžet., istakao je Petrović.

Bor i Petrohemija bi trebalo da dobiju strateškog partnera

Bor, Petrohemija, MSK su mogla da posluju proteklih godina jer su imali pozitivne spoljne okolnosti, ali je naredna godina pravi trenutak i krajnji rok da se nađe strateški partner i privatizuje Bor, Petrohemija kao i da se vidi šta će biti sa MSK, i Azotarom“, rekao je Petrović. 

Fiskalni savet ocenjuje da je Predlogom budžetom za 2018. godinu propuštena važna prilika da se napravi korak ka vraćanju na uređen penzijski sistem, rečeno je. 

Takođe, kako su istakli, budžet povećava izdvajanja za zaposlene nešto više nego što to dozvoljava ekonomska snaga zemlje. 

Predlogom budžeta predviđeno je povećanje zarada za 10 odsto u ubedljivo najvećem delu javnog sektora, podsećaju oni i navode da zaposleni u državnoj i lokalnoj administraciji dobijaju povećanje plata od 5 odsto, a bez povećanja zarada je ostao samo manji deo u opštoj državi. 

Nije dobro što je ostao na snazi zakon o privremenom umanjenju penzija

Predviđenim budžetom planiran je snažan rast kapitalnih investicija za oko 35 milijardi dinara, a FS ocenjuje da je porast javnih investicija poželjan ali nije rasprostranjen svuda gde je to neophodno. 

„Naša primedba je što i dalje ostaje na snazi zakon o privremenom umanjenju penzija“, ističe Petrović i dodaje da je nastavljena štetna ali iznuđena zabrana zapošljavanja. 

Premda će prosečne zarade zaposlenih u narednoj godini u proseku biti veće za oko 9 odsto, rashodi države za zaposlene ipak će da porastu manje od toga, odnosno za 7,5 odsto ocena je FS. 

Kako je rečeno jedan od većih problema je što se ovim budžetom dodatno povećava neuređenost sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.Takođe, ocenjuju budžet će imati negativne posledice po budžete lokalnih samouprava.