Fiskalni Savet: Ministar Vujović pogrešno tumači naše stavove i analize

Fiskalni savet odgovara ministru finansija Dušanu Vujoviću na konstataciju da su procene o rastu BDP paušalne.

„Ja ostajem pri našoj proceni od tri odsto. Mislim da su procene Saveta paušalne, da nisu potkrepljene empirijskim podacima, ni dobrim modelima, kao ni metodama“, kategoričan je bio Vujović.

Odgovor Fiskalnog saveta ministru finansijam prenosimo u celosti: 

„Ministar Vujović u jučerašnjoj izjavi pogrešno tumači stavove i analize Fiskalnog saveta i neosnovano zaključuje da su ocene Fiskalnog saveta paušalne. 

Stvarne ocene Fiskalnog saveta znatno se razlikuju od tumačenja ministra i, uz sve relevantne analize, objavljene su prilikom ocene budžeta za 2017. i Fiskalne strategije za period 2017-2019. godine. Ovi izveštaji dostupni su na sajtu Fiskalnog saveta i dostavljeni su Ministarstvu finansija. 

Ministar pogrešno interpretira analizu kretanja BDP-a koju je sproveo Fiskalni savet. Naime, Fiskalni savet nikada nije rekao da će privredni rast u 2017. biti dva odsto, kako ministar neosnovano zaključuje. U analizi privrednih kretanja za 2016, a ne za 2017. godinu, jasno smo objasnili da ostvarena stopa rasta BDP-a od oko 2,7 odsto u sebi sadrži relativno visok i jednokratan rast poljoprivrede, zbog čega je pravi trend rasta privrede u 2016, s kojim se ulazi u 2017, oko dva odsto. To, međutim, nisu naše prognoze za 2017. godinu. 

U 2017. očekujemo nastavak ubrzanja privrednog rasta i dostizanje stope rasta BDP-a od tri odsto, baš kako prognoziraju Ministarstvo finansija, NBS i međunarodne institucije poput MMF-a i Evropske komisije. Ubrzanje privrednog rasta sa dva na tri odsto bio bi dobar rezultat, ali postoje i rizici da se to ne desi. 

Fiskalni savet, takođe na osnovu detaljno obrazloženih analiza, ocenjuje da je optimalan trajni fiskalni deficit za Srbiju, koji bi trebalo dostići, 0,5 odsto BDP-a. Takav ciljani deficit potreban je zbog prevelikog javnog duga, a pozitivno utiče na privredni rast i potpuno je usaglašen sa EU direktivama. Međutim, Fiskalni savet ne predlaže da se dostizanje ciljanog deficita od 0,5 odsto BDP-a ostvari odmah u 2017, kako pogrešno tumači ministar, već u 2019. godini uz strukturne reforme koje bi omogućile dostizanje ovog cilja. Sa identičnim ciljanim deficitom od 0,5 odsto BDP-a slaže se i Ministarstvo finansija, jedino što je plan Ministarstva (iz Fiskalne strategije) da se ovaj cilj dostigne u 2020, a ne u 2019. godini kako predlaže Fiskalni savet. 

Ministar bi zato morao da objasni na osnovu čega tvrdi da su ocene Fiskalnog saveta zasnovane na kalkulacijama „po kratkom metodu“, da nisu „potkrepljene empirijskim podacima, ni dobrim metodama i modelima“. Odnosno, da objavi svoje kalkulacije po „dugačkom“ metodu i empirijski zasnovanim metodama i modelima koji bi nedvosmisleno opovrgli ocene Fiskalnog saveta. U protivnom, izjave ministra bi se morale oceniti kao paušalne“.