Fiskalni savet: Predloženi budžet za 2026. fiskalno održiv, ali ima ozbiljne hronične mane

Predloženi budžet Republike Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.

Ukupni prihodi Republike u predloženom budžetu planirani su u iznosu od 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi u iznosu od 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra) – što rezultira fiskalnim deficitom od 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra).

Iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na 2025, ovo povećanje u skladu je s očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od 3 odsto BDP-a (kao 2025. godine), navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Predviđeni deficit trebalo bi da se finansira pre svega novim zaduživanjem zemlje (oko 2,2 milijardi evra), dok će preostalih približno 700 miliona evra biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita. Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine. Međutim, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji – sa 45 na oko 44,5 odsto – jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga.

„Ukratko, budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju – ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje. Kako su najšire karakteristike budžeta za 2026. gotovo identične onim iz 2025, predloženi budžet može se u velikoj meri oceniti i kao produžetak sadašnje fiskalne politike“, ocenio je Fiskalni savet.

Kako se dodaje, Vlada je ovaj put imala nešto ograničeniji prostor za diskrecionu raspodelu sredstava – što je uslovilo umereno usporavanje javnih investicija.

Javni prihodi su u predloženom budžetu kredibilno planirani, u skladu s (izmenjenim) makroekonomskim okvirom, a ukupni rashodi budžeta planirani su u skladu sa projektovanim kretanjem prihoda, što je zadržalo fiskalni deficit na nivou iz 2025, od 3 odsto BDP-a, navodi Fiskalni savet.

„Moguće je da će i izvršenje budžeta u 2026. znatno odstupiti od plana koji usvaja Skupština – zbog čega smatramo da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve“, piše u analizi.

Hroničan problem Zakona o budžetu, kako ocenjuje Fiskalni savet, je njegova nedovoljna transparentnost.

„Obrazloženje budžeta, naročito u rashodnom delu, ni izbliza nije dovoljno informativno, a, kao što smo već istakli, Vlada nije priložila ni procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine – što bi omogućilo realnije poređenje i bolje razumevanje planiranih politika“, navodi Fiskalni savet.

Koga će subvencionisati država u 2026. godini: Novac za poljoprivrednike, ali i ćerku firmu Milenijum tima