Fiskalni savet: Zabrinjava kašnjenje reformi u vezi sa ozdravljenjem javnih finansija

Fiskalni savet je danas upozorio da zabrinjava kašnjenje u delu reformi koje se tiču ozdravljenja javnih finansija. S druge strane, fiskalna kretanja u prva četiri meseca ove godine bila su zadovoljavajuća, navodi Savet.

„Održivost ostvarenih fiskalnih rezultata i uspeh čitave fiskalne konsolidacije presudno zavisi od reformi javnih preduzeća, koje prema dostupnim informacijama ne idu po planu“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta o fisklanim kretanjima u martu i aprilu.

Istaknuto je da u EPS-u još nije usvojena izmena kolektivnog ugovora koja bi omogućila otpuštanje prekobrojnih radnika, što je trebalo da se završi još krajem prošle godine. Savet navodi da se odlaže najavljeno poskupljenje struje, a da najnoviji statistički podaci pokazuju da zarade u tom javnom preduzeću nisu pod kontrolom.

Sa racionalizacijom broja zaposlenih kasni se i u Železnicama Srbije, gde je kako navodi Fiskalni savet ta racionalizacija zastala. Srbijagas je najmanje reformisan, gde ni relativno bezbolna podela preduzeća u skladu sa zahtevima Evropske energetske zajednice nije završena, piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

„Dalje odlaganje reformi najvećih javnih preduzeća i eventualno prevaljivanje njihovih ogromnih dugova na državu izvesno bi poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija“, ocenio je Savet.

Fiskalni savet u svom izveštaju navodi da racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi jedva da je otpočela, dok će najveća preduzeća u procesu privatizacije izvesno ostati u državnom vlasništvu i posle isteka važenja zaštite od prinudne naplate poverilaca.

„Za RTB Bor postoje analize koje pokazuju da bi ovo preduzeće eventualno moglo da posluje profitabilno ukoliko se smanji broj zaposlenih, dovede profesionalni menadžment i obezbede dodatna obrtna sredstva, ali konkretnih pomaka do sada nije bilo. Za Resavicu još ne postoji jasan plan o njenoj daljoj sudbini, pri čemu rešenje nije pronađeno ni za nekoliko preduzeća koja su imala relativno dobre šanse da budu privatizovana, poput PKB-a i Galenike“, piše u izveštaju Fisklanog saveta.

Kako je istaknuto, ako bi država nastavila da direktno ili posredno pomaže ta preduzeća to bi budžet koštalo 200 miliona evra godišnje.