Forum o održivom razvoju: EU želi Srbiju bliže sebi, potencijal u oblasti inovacija veliki

EU želi Srbiju blizu sebe, ona kao i ceo region Zapadnog Balkana ima potencijala i može da doprinese, pogotovo u sferi IT-a. O izazovima održive konkurentnosti u uslovima globalne neizvesnosti, klimatskih promena i ubrzane digitalne transformacije, govorilo se na panelu „Konkurentnost u turbulentnim vremenima“ u okviru Sustainable Development Foruma koji je danas okupio svetske stručnjake iz tih oblasti u Beogradu.

Na prvom panelu na kom su govorili ambasadori zemalja EU i Ujedinjenog Kraljevstva, šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat pokušao je da odgovori na pitanje kako da se Evropa pretvori u konkurentniju ekonomiju.

On je rekao da je “fer” reći da postoji jaka neravnoteža kada su u pitanju geoekonomija i geopolitika.

“Vidimo kako neke zemlje pokušavaju da iskoriste svoje resurse i izvezu ih kao političko oružje, kada je reč o energiji, i to nije samo Rusija”, rekao je on. 

Dodao je da je greška posmatrati održivost i konkurentnost kao nešto što je kontradiktorno. 

“Kompanije koje nisu deo zelene tranzicije neće biti konkurentne u novom svetu. Isto se odnosi i na socijalne standarde. Kompanije koje ne mogu da ponude dobre uslove zapošljavanja neće moći da privuku radnu snagu koja im je potrebna. Kada je reč o EU, ono na šta obraćamo pažnju jeste korišćenje i naših spoljnih i naših unutrašnjih sredstava”, rekao je fon Bekerat.

Kada je reč o izveštaju Marija Dragija o EU i predlozima za kompanije koje posluju u okviru nje, fon Bekerat je kazao da postoji nešto što se naziva “omnibus predloga” i što bi podrazumevalo uštedu od osam milijardi evra godišnje smanjenjem birokratskog tereta za kompanije. 

“Moramo olakšati kompanijama poslovanje u EU. Takođe moramo da razmotrimo jedinstveno tržište. Ono je naša najbolja i najvažnija prednost unutar Evropske unije, ali još uvek nije kompletno. Moramo ga kompletirati kada su u pitanju energija, kapital, telekomunikacije. Mislim da bi to podrazumevalo i dalji potencijal rasta”, dodao je.

Govoreći o spoljnoj trogvinskoj politici EU, kazao je da se ona svodi na raznolikost trgovinskih partnera. 

“Ako postoji nešto što su sve zemlje širom sveta naučile u poslednje 3-4 godine, to je cena i rizik prevelike zavisnosti od samo jednog dobavljača. I mislim da je dobar deo, ili pozitivan deo, programa „Times for life“ to što je pokazao koliko je EU atraktivna kao trgovinski partner. Kada druge velike zemlje postanu nepouzdanije, EU se vidi kao veoma stabilan, predvidljiv i pouzdan partner”, rekao je fon Bekerat.

Podsetio je i da je EU samo u poslednjih devet meseci zaključila sporazume o slobodnoj trgovini sa Meksikom, Švajcarskom, Indonezijom, kao glavnom rudarskom lokacijom, kao i da će u budućnosti moći da zaključi ugovore i sa Indijom i Malezijom.

Kako je kazao, pozitivno je i što je EU uspela da izbegne trgovinski rat ovog leta sa SAD, dok je, kada je u pitanju Kina, to ipak delikatan odnos.

„Predsednica Evropske komisije je bila prilično oštra u svom govoru na ovu temu, rekavši da smo spremni da primenimo ceo naš set alata da se odbranimo kada je u pitanju ekonomska zavisnost. I ovde su, naravno, retki minerali iz zemlje ti koji zauzimaju centralno mesto. EU zavisi od retkih minerala od kojih 90 odsto dolazi iz Kine. Nadamo se da ćemo moći da rešimo ovo”, kazao je i istakao da će Kina svakako ostati važan trgovinski partner EU.

Na pitanje gde vidi da region Balkana najviše doprinosi novom strateškom kursu EU, rekao je da proces pristupanja EU nije samo pomaganje zemljama Zpadnog Blakana, već da je to jedno partnerstvo.

Postoji mnogo sektora u kojima su zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, veoma konkurentne, kao što je IT sektor. Srbija je jedina zemlja sa strategijom za veštačku inteligenciju. Mislim da je potencijal ovde ogroman. Ono čemu se nadamo jeste plan rasta”, kazao je.

Sa planom rasta, podsetio je, Srbija je potpisala agendu reformi sa nekim od najvažnijih reformi u oblastima kao što je životna sredina, vladavina prava, radno pravo…

“Ideja je da će, kako Srbija sprovodi agendu reformi, dobiti finansijsku podršku, ali će takođe dobiti i postepen pristup jedinstvenom tržištu, uključujući SEPA, jedinstveni evropski platni prostor, uključujući zelene trake, što će učiniti prelazak preko granica mnogo lakšim i bržim, ali i puteve. Sve ove pogodnosti biće otvorene za Srbiju u zamenu za sprovođenje preko potrebnih reformi”, istakao je.

Podsetio je da EU želi Srbiju bliže sebi jer ima koristi od toga.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad podsetila je na jedinstveno tržište Evropske unije i dodala da je to snaga EU. 

“Ono funkcioniše jer imamo i institucionalnu bazu koja je podržava. Možda ćete se žaliti na standarde i propise. Ali oni su ti koji održavaju naše jedinstveno tržište na površini”, istakla je ona.

Podsetila je da EU traži trgovinske partnere i da mora da proširi ponudu trgovinskih partnerstava.

“Stvar je i u tome što moramo da pogledamo sebe i sopstvene kapacitete u nauci, inovacijama, digitalizaciji. Imamo ogroman broj naučnih institucija širom Evrope”, rekla je Konrad.

Dodala je da Srbija ima potencijal, kapacitete i dobar univerzitetski sistem.

Kada je u pitanju životna sredina, kazala je da su ekstremni uslovi povezani sa klimatskim promenama, samo između 2021. i 2024. godine izazvali ekonomske gubitke od 208 milijardi evra. Napomenula je da i industrija mora da izračuna ovakvu vrstu gubitaka, kao i da mora da se dekarbonišu.

Britanija u zanimljivoj fazi odnosa nakon Bregzita

Edward Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske kazao je da se UK nalazi u zanimljivoj fazi odnosa sa EU nakon Bregzita.

“Sada imamo laburističku vladu koja je resetovala naše odnose sa EU kroz strateško partnerstvo koje smo potpisali ranije ove godine. I zaista, ovo nas pomera u fazu u kojoj možemo veoma pragmatično razmišljati o tome gde su mogućnosti za partnerstvo”, rekao je Ferguson.

Dodao je da i dalje zadržavaju neke od benefita koje su tražili kroz Bregzit a da su ove godine potpisali i sopstvene trgovinske sporazume sa Sjedinjenim Državama i Indijom.

“Takođe pronalazimo načine da uklonimo više barijera između Velike Britanije i EU, što je sasvim logično, jer je na kraju krajeva, 46 odsto naše trgovine prošle godine bilo sa EU. Pa zašto to ne bismo učinili što fleksibilnijim i slobodnijim? I postoje određene oblasti u kojima vodimo složene pregovore, ali i one u kojima je usklađivanje najbolji odgovor”, kazao je.

Kada su u pitanju inovacije, kazao je da je pozitivan pomak ponovno pridružanje UK programu ‘Horizont Evropa’, što otvara mogućnost za finansiranje i istraživanje inovacija sa čak 100 milijardi evra. 

“Naravno, važno je da su i zemlje Zapadnog Balkana deo toga. I zato postoje fantastične mogućnosti za partnerstvo u oblasti inovacija, kako na institucionalnom nivou, tako i pojedinačno”, dodao je Ferguson.

Kada je u pitanju  održivost, kazao je da će šema trgovine emisijama postati neka vrsta temelja, ali i da UK sarađuje sa Danskom i Holandijom na priobalnim vetroelektranama, na interkonektorima. 

“Svi smo u pozicijama gde smo otkrili da je prevelika zavisnost od ograničenih izvora snabdevanja, bilo da je u pitanju energija, bilo da je u pitanju kritično važno mineralno i materijalno snabdevanje, strateška pretnja našim ekonomijama, našim društvima. I svi težimo brzoj diverzifikaciji”, dodao je.

Istakao je i da misli da Srbija ima važan posao u ovoj oblasti koji treba da uradi.

“Mislim da je Velika Britanija, iako van Evropske unije, bila vodeći glas u pokretanju tempa i podsticanju političkog apetita za rizikom, ako tako želite, oko spremnosti da se brani Ukrajina. Mi smo bili prvi koji su obezbedili mnogo različitih vrsta vojne opreme, kao i druge oblike podrške”, rekao je Ferguson.

Dodao je da se nalazimo u informacionom okruženju koje je duboko osporavano.

“To vidimo u Srbiji. To vidim na svom X-u (Tviteru), svakog dana sa količinom informacija, dezinformacija i pogrešnih informacija koje su dostupne, a mnoge od njih generišu državni akteri”,istakao je.

Dodao je da moramo biti bolji u narativu koji vuče ljude ka vrednostima koje deli EU i Evropa a to su demokratija, sloboda i ljudska prava.

“Moramo zapravo podsetiti ljude koliko su važne i kako moramo da se borimo za njih kada su ugrožene, i mislim da je to ključno. I opet, mislim da moramo da se uverimo da su temelji od kojih svi zavisimo čvrsti i sigurni, posebno po pitanju sirovina koje pokreću naše ekonomije. Ranjivi smo u snabdevanju energijom, u našem pristupu kritičnim mineralima i materijalima”, zaključio je Ferguson.

Ambasador Italije Luka Gori rekao je da je veoma važno za evropsku konkurentnost da se region Zapadnog Balkana integriše u EU.

„Danas govorimo, na primer, o mogućnosti da Crna Gora i Albanija budu najnaprednije zemlje kandidati. I postoji tendencija da se veruje da je to dobro za nas. Nije dobro. Moramo integrisati ceo region, sve zemlje regiona. Jer ako imamo geopolitičku potrebu da integrišemo ovaj region, moramo integrisati sve zemlje regiona”, rekao je on.

Kako je kazao, potrebno je da se region više integriše.

“Ovde, da budem iskren, vidimo integraciju koja nije ispunila očekivanja koja smo imali, posmatrano politički, ekonomski i energetski. Zašto? Iz mnogih razloga, nedostatak dobrog upravljanja, nedostatak investicija, nedostatak mogućnosti da se ima jedinstveni regulatorni okvir u regionu i tako dalje”, rekao je Gori.

Ukoliko bi region bio više uključen u EU, uticaj BDP- a čitavog regiona bi bio značajan, podsetio je on.

To se može uraditi, tvrdi on, uz pomoć plana rasta kao jako važnog instrumenta. 

“Drugi instrument koji imamo su evropske kompanije koje se nalaze u regionu. U Srbiji imamo više od 1.000 italijanskih kompanija. One su veoma povezane sa kompanijama u Italiji i u ostatku Evrope. Dakle, moramo da radimo u ovom pravcu kako bismo olakšali integraciju između zemalja regiona i između regiona i Evrope”, rekao je.

Istakao je da je potrebno ojačati nezavisnost Evrope i balkanskog regiona i da EU mora uložiti napore da pridobije ove zemlje.

Lukoil prodao svoju imovinu u inostranstvu, uključujući i onu u Srbiji