Fridom haus: Srbija jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije

Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije, navodi se u izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom house) koja upozorava da su demokratske vrednosti globalno u opadanju.

Srbija je jedina od zemalja regiona koja beleži silazni trend (minus tri), zahvaljujući daljoj konsolidaciji vlasti predsednika Aleksandra Vučića, uključujući netransparentne metode finansiranja partije, politizaciju sprovođenja zakona i pokušaje da se podriju kritički nastrojeni novinari finansijskim istragama i klevetama u medijima bliskim vlasti, navodi Fridom haus.

Tolerancija evropskih lidera prema autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića dok je bio premijer, omogućila mu je da posle pobede na predsedničkim izborima u aprilu još više potisne opoziciju i naruši ono što je preostalo od nezavisnih medija, ocenio je Fridom haus.

Od zemalja regiona Slovenija, Hrvatska i Srbija svrstane su u kategoriju „slobodnih“, a Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Kosovo među „delimično slobodne zemlje“.

Navodi se da je 2017. bila dvanaesta godina uzastopnog opadanja sloboda i demokratskih vrednosti u svetu – prava na slobodne i fer izbore, prava manjina, sloboda štampe i vladavina prava.

Demokratija je u krizi, rekao je predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic

Ukazuje se da je ubrzani pad političkih prava i građanskih sloboda konstatovan u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Sedamdeset i jedna zemlja u svetu imala je pad u političkim pravima i građanskim slobodama tokom 2017. godine, dok je u 35 zemalja zabeležen porast.

Predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic je ocenio da se demokratija suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza poslednjih decenija.

„Demokratija je u krizi“, ukazao je Abramovic.

Od ukupno 195 zemalja za koje je rađena procena, 88 je označeno kao „slobodno“, 58 kao „delimično slobodno“, a za 49 zemalja je navedeno da „nije slobodno“.

„Dok su se SAD i druge demokratske snage suočavale s problemima unutrašnje politike i raspravljale o spoljnopolitičkim prioritetima, vodeće svetske autokratije – Rusija i Kina, nastavile su da napreduju“, piše u izveštaju „Slobode u svetu 2018“.

Za Moskvu i Peking demokratija je pretnja

Moskva i Peking su istrajni u identifikaciji demokratije kao pretnje svojim represivnim režimima i oni neumorno rade na podrivanju institucija, ocenjeno je u tekstu.

Turska je iz statusa „delimično slobodne“ prešla u „neslobodnu“ zemlju.

Njen predsednik Redžep Tajip Erdogan pojačao je akcije protiv svojih protivnika posle pokušaja državnog udara u julu 2016.

Te akcije su negativno uticale na slobodu medija, korisnike društvenih mreža, demonstrante, političke stranke, sudstvo i izborni sistem.

Od 49 „neslobodnih“ zemalja najgora situacija je u Siriji, Južnom Sudanu, Eritreji, Severnoj Koreji, Turkmenistanu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Uzbekistanu, Sudanu, Centralnoj Afričkoj Republici i Libiji.

U izveštaju se navodi da su događaji na Zapadnom Balkanu pokazali potrebu da se tu stalno angažuju velike demokratije.

Tako je posredovanje Vašingtona i Brisela pomoglo da se reši dugogodišnja politička kriza u Makedoniji i utre put novoj, demokratski izabranoj vladi.