Frilenseri još ne mogu da odahnu, traže sastanak sa Ministarstvom finansija

Nekim frilenserima (radnicima na digitalnim platformama) počela su da stižu poreska rešenja za 2017. godinu. Predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju navodi da takva rešenja „verovatno“ mogu da stignu za ostale godine i da dodatno finansijski opterete neke ljude.

„To su rešenja koja su stigla za 2017. godinu, pred kraj ove 2022. godine, da ne bi zastarela. Imamo podatak da se radi oko 8.000 rešenja“, kaže Pogačar za Novu ekonomiju.

Kako objašnjava, tim rešenjima su obuhvaćena sva fizička lica koja su ostvarivala prihode iz inostranstva, bez ugovora u Srbiji.

„To podrazumeva i ljude koji su radili na brodu, remontovali avione i neka druga zanimanja, ali je među njima definitivno njaviše ljudi koji su radili preko interneta“, objašnjava naš sagovornik.

Poreske prijave, kako dodaje, urađena su na osnovu rešenja donetih za takozvani „prelazni period“ i nisu obračunata „prema ranijim, katastrofalnim poreskim stopama“.

Prema njegovim rečima, problem je što sada aktuelan krajnje nepovoljan zakon u 2023. godini, plus poreska dugovanja koja  se stavljaju na teret iz 2017. godine, a verovatno i iz narednih godina“.

Fiskalni savet kritikuje način oporezivanja frilensera

Prema rečima predstavnika Udruženja radnika na internetu, ako se saberu tekuće i zaostale obaveze prema državi, u zavisnosti od slučaja, frilenseri bi morali da izdvajaju oko 40 odsto svojih prihoda za poreze.

„To uopšte nije mala cifra i teško da bi se to podnosilo. Zato smo tražili pre svega sastanak sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, da razgovaramo i da pronađemo neko rešenje“, dodaje Pogačar.

On smatra kako bi sada bilo najlogičnije rešenje da se stane sa tim zato što ljudi o svemu tome nisu dovoljno informisani.

UREDBU ZA PAUŠALCE OSTAJE NA SNAZI

Paušalci su, kako podseća Pogačar, zahtevali da im se poresko opterećenje ne povećava više od 10 odsto, kao što je i bilo do sada:

„Na svu sreću to je i dalje ostalo na snazi. Da je otvorena mogućnost da se poveća više, bila bi ostavljena mogućnost da same opštine razrežu ogromne paušalne poreze i samim tim da se ljudi nađu u situaciji da opet ne mogu da izmiruju obaveze“.

Sa druge strane, kako podseća, u toku enorman rast cena, kriza, inlaciju, odnosno pad kupovne moći, pa bi bio veliki problem da se te obaveze izmire.

USVAJANJE NOVOG ZAKONA

Nove zakonske odredbe o oporezivanju frilensera, o čemu je Nova ekonomija takođe pisala, nedavno su usvojene u Narodnoj skupštini.

Pogačar podseća kakva su nova rešenja i ocenjuje da bi i ona mogla da utiču na manju naplatu poreza frilenserima, odnosno radnicima na internetu.

„Stvar je u tome da prava nisu dovoljno sređena. Što se tiče obaveza, postoje dva modela za oporezivanje. Jedan je za one koji rade povremeno ili zarađuju manje. Drugi je namenjen onim ljudima koji zarađuju više“, dodaje naš sagovornik.

Ako neko zarađuje 40.000 dinara, njemu se isplati prvi model koji definiše obaveze, dok drugi model ima smisla do nekih 1.000 evra, gde je opterećenje 22,5 odsto.

„Vi na 1.000 evra treba da date 220 poreza. Pri tome od prava imate samo staž i zdravstvo“, kaže Pogačar.

Prema mišljenju našeg sagovornika, to je veliki iznos i on treba da se uskladi sa nekim opterećenjem koje je do nekih 20 odsto, ili treba da ide ispod tog iznosa:

„To je nešto što su tražili i naši članovi, a čini se i da je taj iznos dosta veći u odnosu na prava koja dobijamo.“

Sagovornik Nove ekonomije podseća da posao radnika na internetu, odnosno frilensera nije siguran, jer ljudi koji se bave tim poslom, danas mogu da rade, a sutra lako može da se desi da ne rade.

Prosto, takva je priroda tog posla.

Frilenseri seu pre dve godine više puta organizovali proteste jer je država htela da im retroaktivno naplati porez, za nekoliko godina unazad.

Njihovi predstavnici kasnije su se uključivali u radnu grupu koja je na kraju i predložila zakonska rešenja koja predviđaju dva modela za naplatu poreza frilenserima, odnosno radnicima na internetu.

Nove modele oporezivanja frilensera kritikovao je i Fiskalni savet Srbije, koji tvrdi da on stvara nove razlike u oporezivanju prihoda.

Cena slobodnog rada