Foto: Nova ekonomija/Čedomir SavkovićProtest frilensera krajem 2020. godine.
Nekim frilenserima (radnicima na digitalnim platformama) počela su da stižu poreska rešenja za 2017. godinu. Predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju navodi da takva rešenja „verovatno“ mogu da stignu za ostale godine i da dodatno finansijski opterete neke ljude.
„To su rešenja koja su stigla za 2017. godinu, pred kraj ove 2022. godine, da ne bi zastarela. Imamo podatak da se radi oko 8.000 rešenja“, kaže Pogačar za Novu ekonomiju.
Kako objašnjava, tim rešenjima su obuhvaćena sva fizička lica koja su ostvarivala prihode iz inostranstva, bez ugovora u Srbiji.
„To podrazumeva i ljude koji su radili na brodu, remontovali avione i neka druga zanimanja, ali je među njima definitivno njaviše ljudi koji su radili preko interneta“, objašnjava naš sagovornik.
Poreske prijave, kako dodaje, urađena su na osnovu rešenja donetih za takozvani „prelazni period“ i nisu obračunata „prema ranijim, katastrofalnim poreskim stopama“.
Prema njegovim rečima, problem je što sada aktuelan krajnje nepovoljan zakon u 2023. godini, plus poreska dugovanja koja se stavljaju na teret iz 2017. godine, a verovatno i iz narednih godina“.
Prema rečima predstavnika Udruženja radnika na internetu, ako se saberu tekuće i zaostale obaveze prema državi, u zavisnosti od slučaja, frilenseri bi morali da izdvajaju oko 40 odsto svojih prihoda za poreze.
„To uopšte nije mala cifra i teško da bi se to podnosilo. Zato smo tražili pre svega sastanak sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, da razgovaramo i da pronađemo neko rešenje“, dodaje Pogačar.
On smatra kako bi sada bilo najlogičnije rešenje da se stane sa tim zato što ljudi o svemu tome nisu dovoljno informisani.
Rešenja za 2017. godinu stižu prelaznom rešenju prema kome je 768.000 dinara neoporeziv iznos. To stiže po onome što je važilo 2021, a ne po zakonu iz 2001, objašnjava naš sagovornik.
Kaže i da je tu je veliki broj ljudi koji neće dobiti rešenja zato što su se našli izspod tog neoporezivog iznosa.
„Smatramo da u ovakvoj situaciji to jeste veliki problem i da mnogi ljudi to neće moći da izmire, kao i da će nastati samo problem i za državu i za te ljude, tako da tražimo neko zajedničko rešenje, za stolom, naravn“, dodaje sagovornik našeg portala.
UREDBU ZA PAUŠALCE OSTAJE NA SNAZI
Paušalci su, kako podseća Pogačar, zahtevali da im se poresko opterećenje ne povećava više od 10 odsto, kao što je i bilo do sada:
„Na svu sreću to je i dalje ostalo na snazi. Da je otvorena mogućnost da se poveća više, bila bi ostavljena mogućnost da same opštine razrežu ogromne paušalne poreze i samim tim da se ljudi nađu u situaciji da opet ne mogu da izmiruju obaveze“.
Sa druge strane, kako podseća, u toku enorman rast cena, kriza, inlaciju, odnosno pad kupovne moći, pa bi bio veliki problem da se te obaveze izmire.
USVAJANJE NOVOG ZAKONA
Nove zakonske odredbe o oporezivanju frilensera, o čemu je Nova ekonomija takođe pisala, nedavno su usvojene u Narodnoj skupštini.
Pogačar podseća kakva su nova rešenja i ocenjuje da bi i ona mogla da utiču na manju naplatu poreza frilenserima, odnosno radnicima na internetu.
„Stvar je u tome da prava nisu dovoljno sređena. Što se tiče obaveza, postoje dva modela za oporezivanje. Jedan je za one koji rade povremeno ili zarađuju manje. Drugi je namenjen onim ljudima koji zarađuju više“, dodaje naš sagovornik.
OSTAJE MOGUĆNOST SLABIJE NAPLATE POREZA
Kako Pogačar ocenjuje, problem je u tome što će ljudi, kojima se ne svidi novi model oporezivanja, tražiti druge načine da se oporezuju, ili da se ne oporezuju.
„Postoji i ta mogućnost, ovo je samooporezivanje, vi treba sami da se prijavite, pitanje je koliko ljudi će to želeti u ovom trenutku. Ja mislim da je državi mnogo korisnije da ima veći broj ljudi koji plaćaju porez nego manji koji ga plaćaju po nekim višim stopama“, ocenjuje Pogačar.
Kako dodaje, sa druge strane treba da se gradi disciplina kod ljudi koji su nezavisni, samim tim što se tiče izmirivanja obaveza, potrebno je da to njima bude prihvatljivije.
„Da je to niže za nekoliko procenata, ja mislim da bi više ljudi prihvatilo to i poštovalo“, zaključio je Pogačar.
Ako neko zarađuje 40.000 dinara, njemu se isplati prvi model koji definiše obaveze, dok drugi model ima smisla do nekih 1.000 evra, gde je opterećenje 22,5 odsto.
„Vi na 1.000 evra treba da date 220 poreza. Pri tome od prava imate samo staž i zdravstvo“, kaže Pogačar.
Prema mišljenju našeg sagovornika, to je veliki iznos i on treba da se uskladi sa nekim opterećenjem koje je do nekih 20 odsto, ili treba da ide ispod tog iznosa:
„To je nešto što su tražili i naši članovi, a čini se i da je taj iznos dosta veći u odnosu na prava koja dobijamo.“
Sagovornik Nove ekonomije podseća da posao radnika na internetu, odnosno frilensera nije siguran, jer ljudi koji se bave tim poslom, danas mogu da rade, a sutra lako može da se desi da ne rade.
Prosto, takva je priroda tog posla.
Frilenseri seu pre dve godine više puta organizovali proteste jer je država htela da im retroaktivno naplati porez, za nekoliko godina unazad.
Njihovi predstavnici kasnije su se uključivali u radnu grupu koja je na kraju i predložila zakonska rešenja koja predviđaju dva modela za naplatu poreza frilenserima, odnosno radnicima na internetu.
Nove modele oporezivanja frilensera kritikovao je i Fiskalni savet Srbije, koji tvrdi da on stvara nove razlike u oporezivanju prihoda.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Poslanici Skupštine Srbije počeće sutra raspravu o predlogu republičkog budžeta za 2025. i pratećim zakonima.Prihodi i primanja budžeta u narednoj godini, kako je predložila Vlada Srbije, biće 2.346,2 mi...
Kako bi se obezbedila nedostajuća sredstva potrebna za promotivne aktivnosti za realizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027, izdvojena su srestva u iznosu od 7,2 miliona dinara iz bužd...
-270x152.jpeg)
Grad Beograd raspisao je tender za organizaciju manifestacije “Beogradska zima”, koja uključuje novogodišnje koncerte, dečje manifestacije i postavljanje rasvete u gradu. Procenjena vrednost nabavke je 275 m...
Vlada Republike Srbije saopštila je da je na dana sednici usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, kojim se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
