Geopolitike velikih sila za Srbiju su manje bitne, važnija ekonomska veza sa EU

Politički analitičari i predstavnici državnih institucija smatraju da se uticaj nekih velikih sila u Srbiji precenjuje, jer veći deo ekonomske razmene Srbija ostvaruje sa Evropskom unijom, dok Rusiji i Kini Srbija ne predstavlja neko značajno geopolitičko „bojno polje“, ocenjeno je na onlajn panelu pod nazivom „Srbija kao usputna stanica? Procena uticaja Rusije, Kine i Turske“ koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa Fondacijom „Konrad Adenauer“.

Vesna Marković iz Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine naglašava da je Srbija do sada otvorila 18 od 35 poglavlja u EU integracijama. 

„Mislim da je to i dobro s obrzirom na unutrašnje okolnosti u EU, jer se ona suočavala sa problemima, migrantskom krizom, terorizmom, pandemijom“, smatra Marković.

Podseća i da su se na samitu EU u Sofiji nedavno čule i neke pozitivne poruke nemačke kancelarke Angele Merkel, ali da se poslednjih godina o proširenju Evropske unije govori i negativno.

„Naši sporazumi sa trećim zemljama prestaju onda kada postanemo članica. Sa EU trenutno imamo najveću trgovinsku razmenu, dok su Italija i Nemačka najveći investitori u Srbiji“, podseća Marković.

Ona ističe da je put Srbije u EU veoma jasan, ali da su porasle kineske investicije u infrastrukturu, Rusija investira železnicu, a Turska u autoputeve.

„EU fondovi su značajni za Srbiji, ali joj nisu dovojni za strateške infrastrukturne projekte na kojima radimo i to otvara prazan prostor. Kada govorimo o kreditima, svaka država vodi računa o tome da ih dobije što povoljnije“, objašnjava Marković.

Ona naglašava da od Srbije niko nije tražio da uvede sankcije Rusiji i uskladi se sa spoljnom politikom EU, iako bi to bilo poželjno. Podseća da poglavlje o o zajedničkoj bezbednosnoj politici nije otvoreno jer ga blokiraju baltičke zemlje.

„Očekujem da nastavimo evropski put, predstoji nam reforma ustava zbog novog načina biranja sudija i tužalaca, kao i unapređenje saradnje u regionu“, napominje predstavnica Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine .

UTICAJ KINE U SRBIJI „SAMO EKONOMSKI“

Dejan Pavlićević sa kineskog univerziteta „Xi’an Jiaotong-Liverpool“ ocenjuje da se angažovanje Kine u Srbiji ne razume na pravi način jer se smatra da je Balkan neko važno geoplitičko polje.

„Srbija i Balkan su samo deo šireg polja i piristupa Kine. Ne treba da preterujemo sa značajem koji Srbija ima za Kinu, kada pričamo o inicijativi „Pojas i put“ jer je ona samo jedna od zemalja koja je tu uključena“, kaže Pavlićević i dodaje da Srbija vrši više od 60 odsto trgovinske razmene sa Evropskom unijom.

Naglašava i da Kina nema kapacitete da utiče na probleme koji su u vezi sa Kosovom, niti ima bezbednosne interese u regionu. Smatra da je EU sa Srbijom ojačala manje vidljive birokratizovane projekte, dok su kineski infrastrukturni vidljiviji, ali nisu mnogo značajniji od evropskih.

RUSIJI ODGOVARA NEUTRALAN STATUS SRBIJE

Da rusko prisustvo u Srbiji opada smatra Maksim Samorukov sa moskovskog Karnegi centra i dodaje da je Srbija ove godine napravila značajne korake u „diversifikaciji“ uvoza energenata.

„To zastupa i ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja smatra da se se energenti koji se uvoze iz Rusije previše plaćaju“, ocenjuje Samorukov.

Prema njegovim rečima treba imati u vidu da je dosadašnji ministar diplomatije Ivica Dačić, koji je bio proruski nastrojen, otišao na manje važno mesto predsednika Narodne skupštine, kao i da su „neki drugi ljudi u energetskom sektoru, stari prijatelji Gasproma morali da daju otkaze“.

„Videćemo uskoro i promene u preduzeću „Srbijagasu“, naglašava Samorukov.

On podseća i da u prilog tome govori i činjenica da Srbiji dogodine ističe ugovor o trgovini sa „Gaspromom“, koji će morati da ponudi bolje uslove za trgovinu gasom.

„Rusiji u Srbiji odgovara „status quo“, ocenjuje Maksim Samorukov.

Prema njegovoj prognozi neće se obnoviti ni zajedničke vojne vežbe Rusije i Srbije, koje su letos suspendovane. Ruski uticaj će prema njegovim rečima ostati blag, ali to ne znači da ona ne može da ponovo ojača, ako Srbija ubrzano krene putem evro-atlantskih integracija.

„Rusija trenutno ima mnogo problema na postsovjetskom prostoru, kao što je sukob u Ngorno Karabahu“, podseća ruski analitičar.

SRBIJA JE TURSKOJ VAŽNA KAO EKONOMSKI PARTNER

Odnosi Srbije i Turske uglavnom se baziraju na ekonomiji, jer je Turska uvidela da joj se ta saradnja više isplati, smatra između ostalog Hamdi Firat Buyuk, politički analitičar platforme Feniks Politik.

„Turska u Srbiji pravi fabrike dok u Bosni i Hercegovini otvara džamije i ne znam kako će Erdogan to objasniti Bošnjacima“, primećuje ovaj novinar koji je na doktorskim studijama u Sarajevu.

Kaže i da Srbija privlači Tursku jer ima bolju infrastrukturu i veće je tržište od Kosova, Severne Makedonije i BiH. Istovremeno, naglašava da i u Srbiji i Turskoj jača autoritarizam vlasti.

„Velike su sličnosti u stilu upravljanja, njihovi lideri karijere su počeli kao proevropski i prodemokratski političari, ali sada tu jača autoritarizam“, kaže Buyuk.

Naglašava i da turski predsednik shvata da je Srbija ključna za njegov položaj na Balkanu i podseća na nameru te zemlje da gradi auto-put Sarajevo-Beograd, koji će povezati i Sarajevo sa Novim Pazarom gde žive Bošnjaci.

Sa druge strane, napominje da se u Turskoj nalazi malo srpskih investitora, kao i da  trenutni poslovi ne znače da će ta zemlja ćutati u vezi sa pitanjem Kosova.

Ocenjuje i da će se sa okončanjem pandemije EU ponovo suočiti sa migrantima koji iz Turske pokušavaju da dožu u Evropu.

Napominje i da u odnosima Srbije i Turske postoji i jedna novi momenat, a to je trgovina vojnim bespilotnim letelicama, čega do sada nije bilo u odnosima dve zemlje.

Čedomir Savković