Gig ekonomija u Srbiji u blagom padu, ali frilensing i dalje ostaje popularan izbor za mlade

Ovogodišnje istraživanje Gigmetra, inicijative Centra za istraživanje javnih politika, pokazalo je blagi pad „gig radnika“, odnosno honoraraca koji poslove nalaze preko neke od internet platformi posvećenih povezivanju poslodavaca i radnika. Pad je prisutan kako u Srbiji tako i u regionu, najviše na Upwork platformi u poslednjih šest meseci. 

Istraživanje pokazuje da postoji sve veće interesovanje u oblasti prodaje i marketinga, otprilike oko 3,1 odsto i osvežavajuće podatke koji ukazuju na smanjenje platnog jaza između muškaraca i žena. Prosečna tražena cena za radni angažman je porasla za tri odsto, što je otprilike 25 dolara, a „gig“ radnice sada zarađuju oko 80 odsto prosečne cene rada po satu „gig“ radnika.

Glavni uticaji na region

Usporavanje globalne ekonomije i smanjenje investicija

Do sada, frilenseri i „giglenseri“ su uspevali da se snađu u kriznim situacijama, pogotovo tokom pandemije, s obzirom da predstavljaju retku i značajnu radnu snagu na digitalnom tržištu. Za frilenserski tip zapošljavanja najčešće se interesuju mala i srednja preduzeća kojima je to jeftinije nego da zaposle radnika na neodređeno.

U poređenju sa prethodnom godinom, izveštaj Svetske organizacije za intelektualnu svojinu pokazuje pad ulaganja u inovacije i tehnološke sektore na globalnom nivou.

Ekspanzija AI sistema

Poseban izazov stvara ekspanzija veštačke inteligencije gde ima najviše specijalizovanih radnika sa azijskog tržišta – Indija, Pakistan, Bangladeš i Koreja dominiraju na ovoj sceni što će pogurati naše radnike u drugi plan, što je pokazao izveštaj.

Kako se snalaze srpski gig radnici?

Prethodnih šest meseci beleži se pad od tri odsto, što znači da sada ima oko 400 gig radnika manje. Pad je relativno jednako raspoređen, mada je u sferi unosa podataka, kao i administrativnih usluga došlo je do najvećeg pada – skoro šest odsto. Najplaćenije oblasti – softversko inženjerstvo i profesionalne usluge beleže pad od oko 2,5 odsto.

Podatak koji ostaje nepromenjen jeste odnos broja gig radnika prema polu. Veliku većinu, skoro 67 odsto čine muškarci, dok je 33 odsto žena. Na svakih 100 radnika, 60 je onih koji imaju iskustvo u radu na platformama, što je identično na nivou polova.

Iako je na nivou svih profesija prisutan rast što se prihoda tiče, nije jednak intenzitet. Najveći rast beleži se u oblasti prodaje i marketinga, dok je najmanji u oblasti prevođenja i pisanja – prosečna tržišna cena je porasla svega za 0,8 odsto.

Entuzijastični pristup Gigmetra prema gig radnicima ogleda se najviše u percepciji gig radnika kao radnika budućnosti. Gig radnici nisu samo frilenseri, već i preduzetnici, takozvani hibridi. Iako rezultati nisu drastično drugačiji u poređenju sa 2024. i 2023. godinom, ipak je blago alarmantan podatak da se tržište sužava i da srpski gig radnici napuštaju Upwork koji je do sada bio najdominantnija platforma za frilensing. Međutim, postoje druge platforme, ali nije zabeležen porast korisnika na njima.

Istraživanje je pokazalo da gig radnici, kao i frilenseri u većinskom broju ostaju u potrazi za dugoročnom „frilenserskom tezgom“ zbog zdravorazumskih ekonomskih ciljeva, kompetitivnog tržišta rada i nesaglasnosti između realne i tražene tržišne cene rada po satu.

Gigmetar je instrument koji istražuje i opisuje digitalnu scenu u Srbiji i zemalja u regionu. Upoređuje rod, zaradu i profesije kojima se bave digitalni radnici. Nastao je 2019. godine kao inicijativa Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) kako bi približio fenomen rada na onlajn platformama u Srbiji i Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.  Gigmetar tim čine stručnjaci iz ekonomije, javnih prava, digitalizacije, javnih politika:

Redovni profesori na Ekonomskom fakultetu Vladan Ivanović i Zoran Kalinić, asistent na Ekonomskom fakultetu u Novom Pazaru, Ljubivoje Radonjić, umetnica i članica centra Centra za istraživanje javnih politika, Sonja Lundin, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi i programska direktorka i suosnivačica istoimenog centra, Branka Đoković.