Godina velikih najava i niskog standarda

KUPOVNA MOĆ U SRBIJI JE NA NISKOM NIVOU, A NEKI PROIZVODI SU SKUPLJI NEGO U POJEDINIM ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE U KOJIMA SU, MEĐUTIM, PLATE MNOGO VIŠE. NI NAJAVLJENO REKORDNO POVEĆANJE MINIMALCA U NAREDNOJ GODINI NEĆE BITI DOVOLJNO DA SUSTIGNE AKUMULIRANI RAST CENA HRANE U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA, ČAK I UZ PAD STOPE INFLACIJE, OCENJUJU SAGOVORNICI NOVE EKONOMIJE

Cene hrane i pića u Srbiji u 2022. godini bile su za 8,7 odsto niže od proseka Evropske unije, dok su na primer cene hrane i pića u Rumuniji bile za 28,2 odsto, a u Poljskoj za 26,7 odsto ispod evropskog proseka, pokazuju podaci Eurostata. Među zemljama članicama, Danska je u 2022. imala najviše cene hrane i bezalkoholnih pića (20,8 odsto više od evropskog proseka), a Rumunija najniže (28,2 odsto ispod evropskog proseka).

Kada se radi o zemljama regiona, u 2022. cene hrane i bezalkoholnih pića u Severnoj Makedoniji bile su za 31,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 15,5 odsto, a u Crnoj Gori za 12,4 odsto ispod proseka EU. Poređenja radi, cene hrane i pića u Srbiji u 2020. godini bile su 20 odsto ispod proseka EU. Podaci za 2023. godinu još uvek nisu dostupni, te će najverovatnije biti objavljeni u narednoj godini.

SRBIJA SVE BLIŽA EU – PO CENAMA

Kupovna moć u Srbiji je na veoma niskom nivou, imajući u vidu da preko milion i 200.000 zaposlenih prima zaradu u iznosu do maksimalno 65.000 dinara, koliko iznosi medijalna zarada (medijalna neto zarada za septembar 2023. godine iznosila je 65.727 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa), ocenio je za Novu ekonomiju Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Kupovna moć se meri sa nečim što je život, što su vam životni troškovi, a to su, pre svega, hrana, energenti, odeća, obuća, izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo“, rekao je Vuković, ocenjujući da Srbija već godinama ima nerealno visoke cene hrane i troškova života.

Prema oceni Vukovića, prosečna porodica u Evropskoj uniji može da se prehrani sa nekih 400-500 evra, ali sa druge strane, znamo da su im realno zarade sigurno jedno tri ili četiri puta više od onoga što im je neophodno da potroše na hranu.

On je ukazao i na to da postoje ogromne razlike u cenama nekih proizvoda u Srbiji i Evropskoj uniji. „Vi u Evropskoj uniji možete da kupite litar mleka po ceni od 0,60 centi do 0,90 centi, ovde ne možete ispod 1 do 1,5 evra. Neke osnovne namirnice su u Srbiji izuzetno skupe“, kaže on.

Vuković je dao primer da su u prodavnicama u Poljskoj cene kačkavalja, mesa, prerađevina mnogo niže nego što su u Srbiji, ne računajući akcije koje neki lanci u Srbiji možda s vremena na vreme daju.

Nova ekonomija je u decembru zabeležila cene nekoliko namirnica u marketima u Parizu, Berlinu i Beogradu. Cene su zabeležene u pojedinačnim prodavnicama u ova tri grada, pa je moguće da se ove iste kategorije proizvoda u ovim gradovima kreću i po drugačijim (višim ili nižim cenama).

Kupovna moć stanovništva u Srbiji meri se odnosom prosečne i minimalne potrošačke korpe i prosečne zarade (potrošačka korpa objavljuje se svakog meseca u godini). Kako se navodi u poslednjem izveštaju o potrošačkoj korpi za septembar, koji je objavilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, kupovna moć stanovništva u septembru je bila manja u odnosu na avgust 2023. godine.

Prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrže proizvode i usluge (i njihove cene) koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manje (ili manju količinu) proizvoda i usluga. U potrošačke korpe ulaze hrana i bezalkoholna pića, duvan i alkoholna pića, stanovanje, voda, struja, gas, odeća i obuća, obrazovanje, transport, zdravstvo, restorani, kultura.

„Ako se uporedi iznos prosečne potrošačke korpe (100.157,59 dinara) i minimalne potrošačke korpe (52.050,67 dinara) iz avgusta 2023. godine sa zaradama iz tog meseca, videćemo da medijalna zarada (koja je iznosila 66.401 dinara) pokriva tek 66 odsto prosečne potrošačke korpe, što znači da je za polovinu zaposlenih u Srbiji prosečna potrošačka korpa nedostižna“, rekla je za Novu ekonomiju Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije.

Ona je ocenila i da je minimalna potrošačka korpa „duboko problematična kategorija“ za sameravanje standarda, jer govori o kupovnoj moći najsiromašnijih slojeva stanovništva – a ipak minimalna zarada u avgustu 2023. godine bila je za 10.000 dinara niža od minimalne potrošačke korpe.

PROSEČNA ZARADA NE POKRIVA POTROŠAČKU KORPU

Prema poslednjim podacima, u septembru je prosečna potrošačka korpa koštala 100.553,66 dinara (bila je za 396 dinara skuplja od one u avgustu), dok je prosečna plata u septembru bila 85.066 dinara. To znači da je za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru bilo potrebno 1,18 prosečnih zarada. Minimalna potrošačka korpa je u septembru iznosila 52.254 dinara i bila je veća za oko 203 dinara od minimalne potrošačke korpe u avgustu. Za pokriće minimalne korpe bila je potrebna 0,61 prosečna zarada.

Kada se posmatraju pojedinačni gradovi u Srbiji, u Beogradu je na primer prosečna potrošačka korpa u septembru koštala 101.101 dinara, a prosečna plata za taj mesec u tom gradu je iznosila 108.235 dinara, što znači da je za pokriće potrošačke korpe u Beogradu bilo potrebno 0,96 prosečnih zarada. Sa druge strane, u Leskovcu je prosečna potrošačka korpa iznosila 89.111 dinara, a prosečna zarada 63.683 dinara, što znači da je za pokriće prosečne potrošačke korpe u tom gradu trebalo 1,40 prosečnih zarada.

Duško Vuković kaže da sindikatu prosečne zarade ne znače ništa, čak ni kada se radi o prosečnim zaradama u centralnim opštinama u Beograda (gde su uglavnom registruju visoke prosečne zarade). Prosečna zarada, prema njegovim rečima, znači da jedan manji broj ima izuzetno visoke plate, dok su drugi ispod toga. „Jedan da ima 200.000, a ostali da imaju 50.000, pokazaće se prosečna zarada.. koja ovima koji imaju minimalac ništa ne znači jer – oni imaju minimalac“, rekao je on.

Vuković navodi i da „politička elita“ u Srbiji priča o rastu zarada i izlazi sa podatkom da je prosečna zarada u Srbiji 840 evra (ministar finansija Siniša Mali izjavio je početkom septembra da će prosečna zarada u Srbiji u decembru ove godine iznositi oko 840 evra, prim. aut.).

„Svake godine u decembru su plate više u odnosu na ostale mesece u godini jer se isplaćuju bonusi ili, na primer, neki koji ne isplaćuju zarade tokom godine isplate u decembru, ali već u januaru je iznos niži. Nama ne može da bude merilo zarada u decembru. Mi živimo neku iluziju da je sada prosečna plata 840 evra, što nije tačno“, rekao je on.

On podseća da je prosečna zarada u septembru bila oko 85.000 dinara, što je negde oko 720 evra, a da je sa druge strane potrošačka korpa negde oko 100.000 dinara (što je negde oko 850 evra).

„Vama je za preko 100 evra niži iznos prosečne zarade u odnosu na potrošačku korpu“, rekao je on, navodeći da sa zaradama u Srbiji ne može da se prati rast troškova života.

„Zato i namerno predstavnici izvršne vlasti govore u evrima, zašto kada kažu da je 300 i nešto evra bila plata bila pre desetak godina, ne kažu i da je prosečna potrošačka korpa bila 400 evra. Kada kažu da je (sada) 800 evra zarada i da je skočila duplo, što ne kažu i da su duplo skočile i minimalna i prosečna potrošačka korpa“, rekao je on.

Bojana Tamindžija je navela da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, o distribuciji zarada koji su Centru za politike emancipacije bili dostupni prilikom izrade predloga progresivnog oporezivanja zarada, tek nešto malo više od 10 odsto zaposlenih u 2022. godini primalo zarade koje su veće od 110.000 dinara, a 40 odsto zaposlenih ima zarade koje se smatraju niskim, odnosno ne prelaze iznos od 67 odsto prosečne mesečne bruto zarade.

„Da upotpunimo ovu statistiku, prosečni mesečni prihod tročlanog domaćinstava, u novcu za 2022. godinu je bio 75.987 dinara, što je bilo nekih 12.000 niže od prosečne potrošačke korpe za tu godinu“, rekla je ona.

Tamindžija je ocenila i da je dodatno poskupljenje hrane posebno pogodilo najsiromašnije slojeve stanovništva, te da je, poređenja radi, u oktobru 2022. godine hrana bila skuplja čak 23,9 odsto u odnosu na oktobar prethodne godine, dok je povećanje minimalne zarade iznosilo svega 9,4 odsto u odnosu na oktobar 2021. godine.

U martu 2023. godine (ukupna) inflacija je, podseća ona, iznosila 16,1 odsto, što je najveća zabeležena inflacija od početka merenja indeksa potrošačkih cena (od januara 2007. godine).

„Jasno je i da najavljeno rekordno povećanje minimalne zarade od 17,9 odsto za 2024. godinu (na 271 dinar neto po času) neće biti dovoljno da sustigne akumulirani rast cena hrane u prethodnih par godina, čak i uz pad stope inflacije“, navela je sagovornica Nove ekonomije.

U julu 2022. godine bruto minimalac u Srbiji iznosio je 401 evro, dok je tog meseca prošle godine minimalac u Crnoj Gori bio oko 532 evra. Veći (bruto) minimalac od Srbije imale su i Rumunija (515 evra), Hrvatska (622 evra), Poljska (oko 642 evra), dok je manja bruto minimalna zarada u odnosu na Srbiju, od zemalja koje prati Eurostat, jedino bila u Bugarskoj (363 evra), Albaniji (267 evra) i Turskoj (oko 373 evra).

Prema poslednjim podacima, objavljenim u julu ove godine, bruto minimalac (sa porezima i doprinosima) u Srbiji je iznosio 460,57 evra, dok je u Crnoj Gori tog meseca minimalac bio 532,5 evra, u Rumuniji oko 604 evra, Hrvatskoj 700 evra, a u Poljskoj oko 811 evra. Od zemalja Evrope za koje Eurostat objavljuje podatke o minimalnoj zaradi, manji bruto minimalac u julu su imale samo Bugarska (oko 399 evra) i Albanija (375,8 evra).

Nova ekonomija od februara 2022. godine prati cene određenih proizvoda koji su neophodni svakoj porodici za život. Cene pratimo na osnovu redovnih cena (ne uključujući povremene akcije, ni akciju Bolja cena) u jednom trgovinskom lancu u Beogradu. Nova ekonomija poredi koliko su u određenom mesecu (decembar 2023. godine) porasle cene pojedinih proizvoda u odnosu na februar 2022. godine. *Gramaže/pakovanja proizvoda su smanjene, odnosno Nova ekonomija nije uspela da u trgovinskom lancu pronađe proizvode u pakovanjima/količinama koje je prvobitno počela da prati (prašak koji smo pratili se sada prodaje u pakovanju od 2,7 kilograma, pasta za zube u pakovanju od 75 mililitara, a grašak u pakovanju od 400 grama). *Ukoliko za neke proizvode u tabeli nije upisana cena za konkretni mesec, to znači da Nova ekonomija nije uspela da te proizvode tog meseca pronađe na rafovima trgovinskog lanca.