Deca nemaju znanje već uče samo za ocenu; osnovci su nepovratno izgubljeni za sticanje kvalitetnih znanja; ne čitaju ništa, nemaju motiv, ne zanima ih škola, već samo igrice; učenje bez objašnjenja i bez časova vežbanja; gubljenje radnih navika; izgubljena rutina i dinamika školovanja…
Ovo su neki od odgovora roditelja, učesnika ankete portala Nova ekonomija, na pitanje kako su hibridni modeli nastave – Google učionica, Viber grupe, učenje preko notepeda – uticali na znanje njihove dece.
Čak 78 odsto anketiranih smatra da ne postoje pozivni aspekti ovakvog načina rada, dok je 68 odsto uvereno da će „kovid škola“ ostaviti trajne posledice po đačko znanje.
Bilo je i komentara da je nastava zavisila od nastavnika, pa je „negde bila super, negde katastrofa“.
„Imali smo sreće sa učiteljem koji je fantastično organizovao onlajn nastavu pa deca nisu mnogo oštećena“, naveo je jedan od učesnika ankete, dok je drugi rekao da zahvaljujući roditeljima i njihovom radu sa decom ona nisu pokvarila ocene, ali se napredak u znanju nije osetio.
Da je učinak hibridnih modela učenja u značajnoj meri zavisio od samih nastavnika, ali i od uzrasta učenika, ukazuje za naš portal Ana Ivanović, majka dva učenika osnovne škole.
– Mnogo toga je bilo do nastavnika i kako se ko snašao. Moje mlađe dete je bilo prvi razred kada se pojavila korona i sem te školske godine, deca mlađeg školskog uzrasta su sve vreme išla u školu. Čak i kada su bili podeljeni u dve grupe učitelji su imali više vremena da se posvete deci, ali je to njima bilo nezgodno jer su morali iste stvati da rade duplo. Ali ja nisam primetila da je bilo velikih odstupanja, deca su bila srećna i zadovoljna, a učiteljica je dala sve od sebe da se stvari koje su ključne za nastavak školovanja kvalitetno obrade. A da je bilo dovoljno vremena za utvrđivanje, sigurno da nije i tu su neki roditelji morali da „uskaču“ – kaže Ivanović.
Ona nema loša iskustva ni sa starijim detetom koje je ove školske godine peti razred. Ističe da je adaptacioni period na predmetnu nastavu trajao duže nego u normalnim okolnostima, ali da je u drugom polugodištu sve „leglo“, napominjući da je i što se tiče starijeg deteta imala sreće jer su veći deo nastave imali u školi.
– U periodu kada su zbog više zaraženih učenika u odeljenju prelazili na onlajn nastavu pokazalo se da mnogo toga zavisi od samih nastavnika. Navešću primer nastavnika fizičkog koji je na onlajn časovima davao deci da gledaju određene snimke, diskutovali su o zdravoj ishrani, zdravom načinu života, da li zbog korone mogu da idu na treninge…Verujem da je mnogo više posledica hibridna nastava ostavila na učenike koji su u višim razredima osnovne i u srednjoj školi – smatra Ivanović.
Njeno uverenje potvrđuje Ivana Branković, čije dete pohađa srednju muzičku školu i koja kaže da je nastavu stručnih predmeta „jedan na jedan“ bilo teško realizovati kada se radilo onlajn. Najteža su, kaže, bila prva tri meseca od početka pandemije, jer je časove instrumetna bilo nemoguće održati preko vibera ili telefonskog poziva. Postojalo je, dodaje, alternativno rešenje da nastavnik dolazi kući kod učenika ili đak kod nastavnika, ali su to bili izuzeci, jer nije bila obaveza za tako nešto, već je sve zavisilo od entuzijazma i volje nastavnika da održi kontinuitet u radu.
Ivana Slankamenac, majka dvoje dece koja su sada drugi i treći razred osnovne škole, kaže da su ona imala iskustvo onlajn nastave tokom perioda povremenih izolacija, a tada je primetila da u kućnim uslovima proces učenja postaje „rastegljiva“ kategorija.
– U kućnim uslovima datom lekcijom mogu da se „bave“ i dva sata. Prvo da pogledaju lekciju na RTS-u, zatim da prepišu sadržaj koji je učiteljica poslala, pa u određenim slučajevima da urade i domaći zadatak na tu temu. Za neke sadržaje iz određenih predmeta, na primer objašnjavanje nekih pojava i pojmova iz sveta oko nas, važna je i značajna metodika nastave. Mi roditelji često nemamo dovoljno vremena, strpljenja, kao i stručnog znanja da objasnimo određene pojmove detetu na način koji je odgovarajući za njihov uzrast – priča Slankamenac.
Njena deca, dodaje, nisu imala u značajnoj meri negativna iskustva sa hibridnom nastavom, jer je najveći broj časova bio u školi, a radio je čak i produženi boravak.
– Međutim, moj nećak koji je upisao prvi razred srednje škole u periodu pojave korone, kod njega je regresija bila sveobuhvatna i još sada pokušava da izađe iz nje. Dete koje je u osnovnoj školi bilo odličan đak, jako je popustio u prvom razredu srednje škole. Nedovoljno jaka struktura onlajn nastave pruža mogućnost da se sadržaji samo gomilaju bez razumevanja. Prvi susret sa nastavnikom nije realizovan u onoj meri koja je potrebna da se učenik poveže sa načinom rada profesora; distanciranost i fizička udaljenost je uticala da se ti novi sadržaji doživljavaju kao nešto isto tako „virtuelno“ i nedostižno razumevanju. Detetu koje je bilo izvrstan đak sa navikom učenja, kao da je izvučeno čvrsto tlo pod nogama. Neke od lekcija su za njega bile potpuno nepoznate ili se nisu zasnivale na predznanju iz osnovne škole – ističe naša sagovornica.
Nataša Ranđelović, čija ćerka je treća godina medicinske škole na pitanje kakvi su joj utisci o školovanju u pandemiji rekla je samo jednu rečenicu:“Da sam pacijent, zaista bih bila zabrinuta da me leči neko od sadašnjih generacija koji tri školske godine nisu imali ni dana prakse u zdravstvenim ustanovama.“