Građani bi da voze električne automobile, ali ne mogu da ih kupe

Građani Srbije tvrde da su dobro informisani o električnim automobilima, 87 odsto njih dok 86 procenata kaže da je spremno da počne da ih koristi, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NELED). U tome ih sprečava cena najjeftinijeg električnog automobia od oko 30.000 evra, kao i visina prosečne plate koja je u Srbiji trenutno manja od 650 evra.

Novi automobili koji koriste fosilna goriva trenutno mogu da se nabave za 10.000 evra, hibridni za oko 20.000, a za električni treba najmanje izdvojiti 30.000 evra, podseća Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

U NALED-ovoj anketi učestovalo je oko 600 građana Srbije, tri četvrtine ispitanika je odgovorilo kako poseduje automobil čija je prosečna starost 15 godina (automobili napravljeni između 2001. i 2010. godine), dok je prosek na nivou Evropske unije 10,8 godina.

U Srbiji, kako podseća Đorđević, trenutno ima oko 150 punjača za električne i hobridne automobile, a do kraja godine planira se postavljanje još 18. Trenutno na jedan punjač dolazi oko 10 vozila, oni se uglavnom se nalaze blizu naplatnih rampi na autoputevima, u hotelima, raznim garažama na nekim parkinzima.

Mnogi građani kažu kako bi rado prešli na hibridne i električe automobile, ali se žale da ih u tome pored visoke cene, sprečava i nedostatak infrastrukture koja je potrebna za njihovo korišćenje.

U Srbiji inače ima 2,2 miliona registrovanih vozila, od toga je 1.400 hibridnih i 102 električna automobila. Kako se navodi, preme nekim očekivanjima, u Srbiji do 2040. treba očekivati oko 300.000 električnih automobila.

Od javnih preduzeća, već ih koriste Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, Gradska čistoća i Pošta Srbije.

Preduslovi za prelazak na taj oblik prevoza je iszgradnja infrastrukture, ali i omogućavanje raznih subvencija koje će građanima olakšati njihovu nabavku i korišćenje.

Fijatu subvencije bez obaveze da zaposli nove radnike u Kragujevcu

KOLIKO SE ISPLATE ELEKTRIČNI AUTOMOBILI?

Održavanje električnih automobila na godišnjem nivou manje košta od održavanja konvencionalnih vozila i to za oko 600 evra.  Razlog je što električni automobili koriste manje ulja, nemaju antifriz u hladnjacima i imaju oko 40 delova, dok klasični automobili imaju oko 2.000 delova.

Električni automobili rade na baterije, koje se pune strujom i jedno njihovo punjenje kako se objašnjava, u Hrvatskoj košta između 850 i 1.550 dinara za 100 kilometara.

Podatak iz susedne zemlje se navodi jer je punjenje električnih automobila u Srbiji i dalje besplatno, odnosno nije regulisano, naplaćuje se kao izdavanje električnog punjača.

U Srbiji se trenutno vozi oko 100 električnih i oko 1.400 hibridnih automobila

Za 100 kilomatara koje treba preć klasičnim automobilima, trenutno treba izdvojiti 1.500 dinara ako se koristi benzin, 1.420 ako se koristi dizel i 960 dinara ako se kao pogon koristi tečni naftni gas (TNG).

Konvencionalni automobili sa punim rezervoarom imaju domet od 500 do 790 kilometara, a noviji električni od 455 do 836 kilometara.

Građani takođe kažu da bi trenutno doplatili u proseku oko 3.000 evra za električni automobil, u odnosu na cenu automobila koji koristi fosila goriva.

Većina ispitanih građana, 86 odsto njih inače smatra kako su najveći benefiti korišćenja električnih vozila smanjenje emisije štetnih gasova.

„TREBA POVEĆATI SUBVENCIJE“

Iznos subvencija koje se u Srbiji daju za električna i hibridna vozila su od 250 evra za mopede do 5.000 evra za potpuno električna vozila.

Ukupan iznos subvencija prošle i pretprošle godine bio je po 120.000 dinara, a 2021. utrošen je do avgusta, a kasnije je kako kažu u ministarstvu ekologije, obezbeđeno još sredstava za te namene.

Od podsticaja kako se navodi mogli bi da se uvedu i popusti za putarinu, parking, kao i subvencije za postavljanje punjača u domaćinstvima. Sve su to primeri iz zemalja poput Irske i Velike Britanije.

Kako se podseća, autonomna vozila, koja se tek razvijaju u svetu, u sjedinjenim Državama trenutno mogu da sekupe za oko 30.000 dolara. U našem regionu Mađarska je najnaprednija zemlja u smislu razvoja autonomnih električnih vozila.

Prema rečima Dušana Vasiljevića, direktora Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u, jedan od preduslova korišćenja električnih automobila u Srbiji je da se pojednostave administrativne procedure za postavljanje punjača, kao i regulisanje plaćanja prilikom njihovog punjenja.

Punjenje trenutno naplaćuju iznajmljivači punjača, a ne proizvođač struje.

Kako naglašava, treba razmišljati i o postavljanju saobraćajne signalizacije koju će moći da koriste autonomna vozila, odnosno znakova koje će moći d aprepoznaju njihovi senzori.

BICIKLI, TROTINETI, HOVERBORDI…

Vasiljević dodaje kako treba zakonski urediti celu oblast mikromobilnost, korišćenje električnih bicikala, trotineta, hoverborda.

Odnosno kuda oni mogu da se voze, da li treba da se registruju kao i da li za njih treba da važi ograničenje brzine, kao i da li za takva vozila treba da se plaća osiguranje od nezgoda.

Kao jedan od nedostataka u regulativi ističe i činjenicu da u saobraćajnu dozvolu koja se izdaje za hibridne automobile trenutno ne može se upiše snaga njihovih eleltričnih motora, već samo onih koji koriste fosilna goriva.

U Srbiji se kako podseća trenutno od elektirčnih vozila proizvode samo električni bicikli, ali se za njihovu kupovinu i delje ne dodeljuju subvencije.

U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu nedavno je najavljena proizvodnja električnih automobila od 2024. godine, pri čemu će država toj fabrici obezbediti 48 miliona evra, bez obaveze da se zaposle novi radnici, preneo je nedavno naš portal.

Čedomir Savković