Građani pri uzimanju kredita pitaju za kamatu i ratu, a zaborave na druge troškove

Kada se građani odluče da podignu kredit najviše pažnje obraćaju na visinu rate i kamatu, a svi drugi troškovi uglavnom su im u drugom planu.

Ovu nesmotrenost banke često koriste, naplaćuju razne provizije, nakade za potvrde i druge troškove.

Neretko banke kredit dat pod povoljnim uslovima uslovljavaju premeštanjem plate u neku od njihovih poslovnih jednica, a troškovi paket računa, koji idu uz taj kredit, prilični su o idu od 150 do čak 400 dinara, jer su u pomentim paketima i razne kartice i troška za njihovo održavanje. 

Potvrda o visini duga, koju građani uzimaju kada žele da kredit refinansiraju i premeste ga u drugu banku, a gde su, po njihovom sudu uslovi povoljniji, takođe, košta. Tačnije, tada se naplaćuje iznos od 50 pa do 1.000 dinara i na ovaj način banke kažnjavaju klijente koji ih napuštaju. 

Ovakav profil troškova Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga dozvoljava. U organizaciji potrošača Efektiva kažu da bi taj zakon trebalo inovirati, kako bi se obezbedilo da klijenti bankama ne bi trebalo da plaćaju ništa, sem kamate, kada se zadužuju. 

Kako da prođem što jeftinije, pita se dužnik – bilo da refinansira kredit ili se zadužuje, a za to je potrebno da se, prilikom podizanja kredita klijenti dobro informišu koji troškovi im predstoje. 

Naravno, svaka banka uslove kreditiranja naznači u ugovoru, pa ga pre potpisivanja treba dobro proučiti. Ukoliko, zbog raskida ugovora i selidbi kredita ili prevremenog vraćanja, banka klijentu pokušava da naplati bilo koju naknadu ili trošak, koji nije predviđen ugovorom, klijent na to treba da skrene pažnju. 

Ako bankar ne odustane, klijent treba da uputi prigovr nadležnima u banci, a ukoliko banka ne odgovori u roku od 30 dana ili se u tom periodu ne nađe odgovarajuće rešenje, sledi druga instanca. Klijent treba da o nesporazumu obavesti Narodnu banku Srbije, koja bi trebala da pomogne da se nađe rešenje. 

Jedan od boljih trenutaka za klijenata je trenutak kada se kredit vrati. Nakon otplate poslednje rate klijent odlazi u banku da proveri da li je izmirio sve obaveze, što je i razborito da se ne bi računala kamata na troškove koji su eventualno preostali..Mnogi od njih tada traže i potvrdu o tome da su ispunili sve obaveze. 

Ove potvrde banke obično ne naplaćuju ako to ugovorom nije predviđeno, a isto važi i za potvrde o likvidaciji kreditnih akrtica. Banke klijentima obično potvrdu odmah izdaju mada se u pojedinim bankama na to čeka nekoliko dana.