Srbija

25.11.2016. 14:17

B92

Autor: Nova Ekonomija

Građani se pitaju gde će otići novac kojim plaćaju naknadu za odvodnjavanje

Srbija

25.11.2016. 14:17

Ovih dana veliku buru u javnosti izazvali su veliki iznosi na rešenjima o naknadi za odvodnjavanje.

Iznosi su veći u Vojvodini nego u Srbiji i plaćaju ih svi koji raspolažu poljoprivrednim i građevinskim zemljištem.

Dok u Ministarstvu poljoprivrede kažu da će taj novac ulagati u zaštitu zemljišta i voda, iz Poreske uprave poručuju da je namet za 2015. i 2016. godinu spojen, jer je zbog poplava došlo do odlaganja. 

Koverte s naknadom za odvodnjavanje, koje Poreska uprava šalje na milione adresa, iznervirale su građane. 

Nenad Milovanović, poljoprivrednik iz Trbušana, na čačanskoj pijaci kaže da je tu obavezu izmirio, ali se pita hoće li taj novac biti uložen u zaštitu njegove zemlje. 

„Još 1985. godine smo gradili te drenažne kanale na radnoj akciji u Sloveniji ako se sredstva usmere na to – super, ako ne onda ništa, kao što se nisu usmerila za mnoge druge stvari“, rekao je Milovanović. 

U zavisnosti od toga u kom delu Srbije živite i sa koliko ari ili hektara poljoprivrednog, ali i koliko kvadrata građevinskog zemljišta raspolažete, dvogodišnja naknada za odvodnjavanje može da bude samo jedna crvena novčanica, ali i stotinu hiljadarki. Rok 15 dana. 

Složena računica glasi: Katastarski prihod po hektaru puta procenat naknade za odvodnjavanje. Najveći katastarski prihod plaća se logično za 1. klasu zemljišta (ima ukupno 8 klasa). Najskuplji su vrtovi, a najjeftinije močvare. A procenat naknade ide od 123 odsto recimo u Bajinoj Bašti, pa do 700 odsto recimo u Apatinu. 

Novac ide direktno u državnu kasu. Pitali smo nadležno Ministarstvo poljoprivrede ono što, logično, i Nenada iz Trbušana zanima – šta će biti s tim novcem. 

„Prihodi ostvareni od naknade za odvodnjavanje koristiće se za finansiranje poslova od opšteg interesa u skladu sa Zakonom, a to su uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje melioracionim sistemima, regionalnim i višenamenskim sistemima“, navode iz Ministarstva. 

Naknada za odvodnjavanje nije nikakav nov namet, postoji duže od dve decenije i nekada se narodski zvala vodni doprinos. 

„Srbija ima problem sa poplavama i ta mera je u redu, ali mislim da su nadležni otišli daleko da taksu uvode i za jedan ar ili okućnicu od par kvadrata“, rekao je agroekonomista Milan Prostran. 

U Poreskoj upravi objašnjavaju da su poplave poremetile izdavanje rešenja građanima. Tako su se ona za 2013. i 2014. uručivala tek u prvoj polovini 2015. godine. Zbog toga je naknada za 2015. odložena i spojena sa ovom godinom, da bi se, kako kažu, izbeglo finansijsko opterećenje. Od sledeće godine, poručuju – jedno rešenje godišnje.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.