‘Grand kafa’ neće dozvoliti da se uvođenje akciznih markica prebaci na teret potrošača

Grand kafa neće dozvoliti da se uvođenje akciznih markica od Nove godine prebaci na teret potrošača, izjavio je Andrej Bele iz Atlantik grupe.

Generalni direktor Strateškog područja kafe Atlantik Grupe, u čijem vlasništvu je i Grand kafa, izjavio je za B92.net da uvođenje dodatnih troškova za kompaniju nikada nije beznačajno.

„Ali kao najveći proizvođač i uvoznik sirove kafe u Srbiji, nećemo dozvoliti da se uvođenje akciznih markica prebaci na teret potrošača, već će to biti naše ulaganje u borbu protiv nelojalne konkurencije i sive ekonomije“, izjavio je Bele. 

Dodao je da predstoji period prilagođavanja i da dosta zavisi i od visine nominalne vrednosti koju država propiše za akciznu markicu koja se aplicira na pojedinačna pakovanja. 

Bele podseća da je inicijativa za uvođenje akciznih markica na samom prozvodu, kao jedan od načina suzbijanja sivog tržišta i potvrda legalnih tokova, potekla je upravo iz Grand kafe. 

„Mi već više od dve godine skrećemo pažnju javnosti i zakonodavcima, zato nam je drago da je država preduzela prave korake i da će se od sledeće 2018. godine primenjivati Zakon o primeni akciznih markica“, naveo je Bele. 

Zakon o primeni akciznih markica treba da počne da se primenjuje od početka 2018. Prema tom zakonu, proizvođači kafe, odnosno onaj koji stavlja kafu na tržište, biće dužni da od 1. januara na pojedinačna pakovanje proizvoda imaju akciznu markicu. 

Do oktobra 2012. godine, akciza se obračunavala sa 30 odsto od facturne vrednosti sirove kafe, a posle toga akciza se obračunava sa 80 dinara po kilogramu sirove kafe. Od januara 2014. godine se vrši usklađivanje akciza sa troškovima života, tako da je akciza ove godine dostigla 85,75 dinara. 

Akcizne markice su potvrda da je proizvođač poštovao legalan proces uvoza i platio dažbine državi, i da se istovremeno registrovao kao proizvođač, jer samo pravovremena registracija kod nadležne poreske jedinice (do 31.12.2017) daje mu za pravo da kod NBS tj. Zavoda za izradu novčanica kupi adekvatan broj akciznih markica. Takođe, markice su potvrda da je proizvođač prošao sve kontrole kvaliteta, što garantuje potrošaču da pije pravu kafu i pravi distinkciju od nelojalne konkurencije. 

Dobar primer iz regiona je i situacija u BiH, gde je je ubrzo nakon uvođenja akciznih markica pre 7-8 godina, nelegalni uvoz kafe smanjen za 30 do 40 odsto, kao i broj sumljivih pržioničara kojih sada skoro da i nema. 

Procenjuje se da u Srbiju godišnje uđe između 4.000 i 5.000 tona sirove kafe van carinskog nadzora, pa kada se uporede podaci sa legalnog tržišta koje godišnje obuhvata oko 23.500 tona i oni iz sive zonea tu su na gubitku i legalni uvoznici i država. Kanali kojim kafa stiže do beogradskih pijaca uglavnom vode od susednih zemalja. 

Kao najveći proizvođač i uvoznik kafe u regionu, sa 53 odsto tržišnog učešće na srpskom tržištu, Grand kafa plaća državi godišnje više od 11 miliona evra administrativnih davanja, na osnovu carina i akciza. Od te cifre, u prošloj godini su oko 10 miliona evra bila izdvajanja samo po osnovu akciza koje su za 2016. godinu iznosile 84,4 dinara po kilogramu sirove kafe, odnosno 105,5 za gotov proizvod.