Gugl učionica i mentalno zdravlje: Zašto su nam deca nervozna?

Google učionica, viber grupe, online predavanje, jedan telefon, drugi telefon, gledaj notped…Školovanje van učionica  imalo je negativne efekte na učenike, pokazalo je više domaćih i stranih istraživanja koja su se bavila uticajem pandemije kovid 19 na mentalno zdravlje dece i mladih. To je pokazala i anketa Nove ekonomije u kojoj su roditelji iskreno odgovarali kakve muke imaju sa decom.

Nalazi istraživača u velikoj meri se poklapaju sa zapažnjima roditelja i nastavnika da je izlazak iz školske rutine uticao na anksioznost dece, slabiju pažnju i koncentraciju, a na njihovo mentalno zdravlje loše se odrazilo i smanjivanje ili organičavanje socijalnih kontakata sa vršnjacima.

Studija organizacije Save the children, sprovedena u 46 zemalja, pokazala je da je više od polovine dece koja nisu bila u kontaktu sa svojim prijateljima osećalo manje srećno (57 odsto), zabrinutije (54 odsto) i manje sigurno (58 odsto), u poređenju sa četvrtinom koja se tako osećala kada su se sa vršnjacima sretali uživo.

Ogromna većina dečaka i devojčica (od 81 do 84 odsto) kaže da su im se povećale negativne emocije kada nisu mogli da pohađaju časove u učionicama, za razliku od 56 odsto onih koji su išli u školu. Što su duže škole bile zatvorene zbog pandemije kovid-19, kod većeg broja učenika su se pojavila negativna osećanja.

Rezulati UNICEF-ovog trećeg talasa istraživanja o uticaju pandemije na porodice sa decom u Srbiji (rađeno u martu 2021.) svedoče da je kod 17 odsto dece došlo do pogoršanja mentalnog stanja. To su u većem procentu deca starijeg uzrasta (13 do 17 godina), u domaćinstvima sa nižim primanjima, iz Beograda i drugih gradskih područja.

U tom istraživanju se navodi da je pogoršanje mentalnog zdravlja u bar jednom talasu istraživanja zabeleženo kod 23 odsto dece starosti od 13 do 17 godina, 19 odsto dece između sedam i 12 godina i 12 odsto onih do šest godina.

Primetan je i porast dece koja imaju poteškoće sa koncentracijom: u trećem talasu ovaj problem je registrovan kod 29 odsto dece, dok je iste probleme u drugom talasu imalo 22 odsto.

Poteškoće sa koncentracijom su značajno zastupljene među decom školskog uzrasta: 43 odsto dece uzrasta od sedam do 12  godina i 44 odsto od 13 do 17 godina osetilo je ovu promenu u bar jednom talasu istraživanja.

Od pojedinačnih poteškoća koje su primećene u bar jednom talasu istraživanja u populaciji dece se najčešće javljala nervoza i razdražljivost: u bar jednom istraživačkom talasu sa ovom poteškoćom se srelo 36 odsto dece uzrasta do šest godina, 42 odsto dece od 7 do 12 godina i 44 odsto dece koja imaju između 13 i 17 godina.

Oko 60 odsto roditelja smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje njihove dece.

Deca zabrinuta za sebe

Za svoju budućnost zabrinuti su i sami učenici, pokazuju prvi rezultati studije grupe istraživača sa Instituta za pedagoška istraživanja i Laboratorije za razvojnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oni su se bavili nastankom straha dece od korona virusa, a škola se pojavila kao jedan od faktora koji tome doprinosi.

Istraživanje je realizovanom tokom vanrednog stanja, a onlajn upitnike je popunilo 376 roditelji i po jedno njihovo dete uzrasta od sedam do 19 godina.

– Uključili smo nekoliko faktora koji bi mogli doprineti intenzitetu straha dece od korona virusa i jedan od tih faktora je podrazumevao negativne informacije o korona virusu koje deca dobijaju izvan porodice, dakle iz medija, od vršnjaka, ali i od nastavnika u školi. Rezultati su, između ostalog, pokazali i da ovaj faktor negativnog prenosa informacija izvan porodice direktno doprinosi intenzitetu straha.

Što su deca više izložena takvim informacijama u kontaktu sa vršnjacima, nastavnicima, na društvenim mrežama i slično, njihov strah od korona virusa je intenzivniji – kaže za portal Nova ekonomija Ana Radanović, istraživačica na Institutu za pedagoška istraživanja.

Jedno od pitanja za učenike je bilo i šta su njihovi najveći strahovi generalno i u trenutku popunjavanja upitnika. Obrada tih podataka još traje, a Radanović ističe da su neki učenici pisali da se plaše kako će završiti razred, kako će održati motivaciju za učenje, kada će se moći ponovo viđati sa vršnjacima iz odeljenja, kako će se pripremiti za prijemne ispite na fakultetima i slično.

– Njihovi odgovori ukazuju na bojazan da bi promene u načinu pohađanja nastave mogle uticati na događaje ili izazove pred njima koji su im značajni za dalje školovanje. Škola nije samo institucija koja služi razvoju matematičke ili jezičke pismenosti dece, škola je takođe mesto za razvijanje emocionalne pismenosti i socijalnih kompetencija. Brze i učestale promene koje se odnose na način pohađanja školske nastave sa kojima se učenici suočavaju već duže vreme, predstavljaju veliki zahtev za prilagođavanjem ne samo za učenike, već i za njihove porodice. Mentalno zdravlje učenika je važna tema i škola mora biti saveznik u njegovom očuvanju – poručuje Ana Radanović.