Prvi put od pretkriznog perioda, evrozona beleži veće stope rasta. U prvom kvartalu ove godine, evrozona imala je posle dužeg perioda, rast veći od SAD-a, a na godišnjem nivou on će biti preko dva odsto.
Prema procenama analitičara, to nagoveštava i da bi Evropska centralna banka uskoro mogla da poveća referentnu kamatnu stopu, koja je već dve godine negativna. Kako će to uticati na srpsku ekonomiju za Infobiz je govorio Nenad Gujaničić, analitičar Wise brokera.
Da li se bliži kraj niskih kamatnih stopa?
„Možemo reći da je neki period koji je u Americi trajao nekih desetak godina niskih kamatnih stopa i monetarnih intervencija svetskih centralnih banaka se približava kraju. Na prošlom zasedanju Evropska centralna banka je rekla da će verovatno na jesen odlučiti kada će monetarne stimulanse potepeno da ublažava. Verovatno ćemo sledeće godine biti svedoci ključne kamatne stope koja će imati uticaj i na našu ekonomiju“, kaže Gujaničić.
Kako će povećanje kamatne stope uticati na srpsku ekonomiju?
„Što se tiče naših građana oni su prilično zaduženi. Ako su zaduženi stranom valutom možemo očekivati da će ove pogodonosti proteklih nekoliko godina, koje su vezane za euribor postepeno da čile, odnosno neće to biti naglo povećanje, ali možemo reći da će sadašnji negativni šestomesečni euribor vrlo brzo doći na nultu stopu. Mi smo svedoci u poslednjih pet godina da su prilično pale kamate na naše državne obveznice. Sada imamo situaciju da se na domaćem tržištu država na godinu dana zadužuje sa nekom kamatom, koja je tek nešto viša od pola procenta. Tome je doprinela i fiskalna konsolidacija, međutim, da nije bilo ovih izuzetno povoljnih situacija na svetskom tržištu, teško bismo mogli računati da ćemo se tako jeftino zaduživati. To znači da sada kada kreće inverznim smerom da će i prinosi na naše državne obveznice biti veći“, rekao je on.